Ne može se reći da nikada nikome nije palo na pamet da pojede malo snega. Pre svega, reč je o deci koja usred zaigranosti i snežnih igara umeju da posegnu jezikom ka snegu.
Ipak, stručnjaci se mahom slažu da sneg nije dobro jesti, i to iz više razloga. Ne samo da preti opasnost od upale grla i krajnika, kao i razvoja raznih infekcija, nego je činjenica da i na oko najčistiji sneg sadrži atmosferske nečistoće i hemikalije.
Ako pojedete malo snega, ne znači da ćete se odmah razboleti, ali sigurno je da i najmanja količina snega sadrži potencijalno štetne nečistoće iz vazduha. Nije dakle reč o otrovnom sastavu koji će odmah nepovoljno delovati na ljudski organizam, ali je potencijalno opasno.
TOLIKO JEDNOSTAVAN, A TAKO MOĆAN: Prirodni melem od 4 sastojka PROTIV OPEKOTINA i ožiljaka
Frenk Vania, hemičar sa Univerziteta u Torontu, navodi da atmosfera veoma efikasno prenosi prljavštinu pa se tako industrijska nečistoća koja se izbacuje u atmosferu u Indiji, mogu, npr, detektovati u snegu severne Kanade i to nakon samo pet dana.
Silk Vilms, nutricionistkinja koja radi za hamburško zdravstveno osiguravajuće društvo smatra da deci neće naškoditi ako pojedu malo snega. Kako dodaje, sneg kao oblik destilovane vode, može vezati minerale u telu, ali se oni brzo nadoknađuju unošenjem druge hrane. Treba paziti da deca ne pojedu sneg koji se nalazi uz put, koji je zagađen psećom mokraćom ili solju za posipanje saobraćajnica.
Uradite ove četiri stvari i rešite se zauvek neprijatnog zadaha
Dr Džef Gafni, naučnik s Instituta Argon National Laboratory, ističe da pahuljice snega mogu da sadrže bilo koju materiju koja lebdi vazduhom, pa tako i hemikalije koje se nalaze u kiselim kišama, bakterije, sulfate, nitrate, čak i olovo iz delova sveta koji još uvek sagorevaju olovno gorivo.
