Studije su pokazale da možemo dobrovoljno da blokiramo neželjena sećanja kako bismo ih zaboravili ili zamenili nekim lepšim.

 

Tokom života prolazimo kroz različite bolne situacije i okolnost koje ostaju u našem mozgu u obliku uspomena koje ne možemo da zaboravimo, a koje određuju naše ponašanje i karakter. Takve bolne situacije mogu biti različite: smrt voljene osobe, raskid, neuspeh na poslu, itd.

Međutim, naš um ne odustaje i koristi različite strategije kako bi to potisnuo i zaboravio. Kako je otkrila studija praćena od strane neurologa Rolanda Benoa sa Univerziteta u Kembridžu, ponekad direktno pokušavamo da potisnemo sećanja. Dakle, aktivira se prefrontalni korteks, koji obustavlja funkciju hipokampusa, oblasti koja je neophodna kako bismo se setili ranijih događaja.

Drugi način se sastoji u tome da pokušamo da zamenimo to uznemirujuće sećanje za neko drugo. Benoa je primetio da se kod grupe dobrovoljaca koja se opredelila za tu tehniku aktivirao prefrontalni korteks. Ovaj mehanizam je efikasan kao sistem za blokadu.

 

Druga studija sa Univerziteta u Birmingemu i Kembridžu, koju je objavio “Nature Neuroscience”, dala je odgovor na to kako su ispitanici uspeli da izoluju mehanizme u mozgu, pomoću kojih možemo da zaboravimo i da se prisetimo nečega. Preko sistema magnetne rezonance se izmerila moždana aktivnost jedne grupe dobrovoljaca, od kojih se tražilo da se prisete slika koje su im pokazali. Ovakvom tehnikom naučnici su uspeli da prepoznaju sećanja koja bi bila izbrisana, a koja ne bi.

Majkl Anderson, jedan od koautora studije, kaže: “Ljudi su navikli da vide zaborav kao nešto pasivno. Naše istraživanje otkriva da su ljudi više posvećeni onome što opažaju, nego onome čega se sećaju iz svog života. Ideja da čin sećanja može da dovede do zaborava jeste iznenađujuća i mogla bi da nam otkrije nešto više o selektivnom pamćenju.”