Solarna eklipsa dočekuje nas na 18* znaka riba, u drugoj dekadi ovog znaka. Mesec i Sunce zajedno, nasuprot Jupiteru u Devici i u kvadratu sa Saturnom u Strelcu. Kako dati ime nečemu što je u stvari iluzija. I kako to isto zadržati kada prsne. Slomljiena će biti naša ogledala. Krhotine zaronjene u trzajevima. Pitkog je ukusa sve ono što nas boli. I leči. I dovodi do ludila.

 

Neke emocije ne mogu se objasniti. One nisu zaslužene. Nemaju razloga da traju. Nemaju možda ni kvalitet ni snagu, a opet su tu. Drže nas. Naše oči utopljene u vodi. Postoje te faze, ti odnosi, te emocije, koje su neobjašnjive. Naprosto se dogode i onda traju. I kad god pomislimo da smo ih razumeli, shvatimo da o njima znamo najmanje.

Primetili ste da se neke osobe vraćaju u vaše živote. Možda odlazite i vi u njihove. Nepozvani. Kao i oni. I uvek iznova, kako god krenete, osećate protok. Neke neobjašnjive spone. Gotovo sulude, drže vas. Postoje ljudi koji su došli u vaš svet da vam promene strukturu bića. Da vas dovedu do nekih nikad pre dosegnutih vrhunaca. Jer sa njima je lako, baš onda kada je najteže.

Ovo je trenutak gde je granica zaborava. Preispitivanja duše. Trenuci u kojima realnost izmešana sa stvarnošću ume da pokoleba. Jer jedno je ushićenje, a hiljadu je drugih mogućnosti, piše astrolog Sanja Paraminski

IMATE LI ŠESTO ČULO? Šest SIGURNIH ZNAKOVA da ste obdareni nekom vrstom VIDOVITOSTI

Saturn kvadrira Mesec i Sunce. Hteli, ne hteli, čekaju nas sazrevanja. Suočavanja. Potreba da pored sebe imamo sigurnost. Naše nesigurnosti sada jačaju, ali nas i teraju dalje. Spoznajemo svoje vrednosti. Naša nemogućnost da priznamo svoje emocije ili da se otvorimo prema drugima, sada mora biti slomljena.

Okolnosti su otežane i ne idu nam na ruku. Ali borimo se. Kako umemo i znamo s tim demonima u sebi. A naši su. I umemo da ih pobedimo.

Borimo se sa razrušenim domovima. S gubicima bliskih ljudi. Ponovno proživljavamo etape nekadašnjih događaja. Sve nama blisko već nam je bilo ugroženo. Pitanje je samo koliko umemo dati sebe za odbranu onoga što volimo. Osećamo kao da pucamo po šavovima nekih iluziornih delova sebe. I niko nas ne ume vratiti bolje od onih koji nas apsolutno ne razumeju.

Prošlost je eho. Volimo ovih dana sebe u tim tuđim personalnostima. Ne požurujmo stabilnost. Ne jurimo ka formalnosti. Ne trčite ka brakovima. Oni nikada nisu spasili ni jednu ljubav. I ne terajte se. Sve su priče odavno ispričane polako…

Ne grčite se. Vaše telo je odavno zaslužilo da bude hram. Ne ubijajte svoju radost, ne znam tko vas je ikada umio bolje nasmijati. Ne zatvarajte svoje oči pred stvarnošću, jer postoje mnogi koji ih ovog jutra nemaju prilike otvoriti. I ne ustručavajte se pred time da zavolite sebe. Previše ste dana ispijali kafu sa svojim ubijenim odrazom. Budite ponosni na ono što jeste. Zašto? Jer ja ne poznajem nikoga ko je baš kao vi.

Neke priče bole, ali je vreme da zatvorimo krugove karme. Oprostite bolu. Prevaziđite neke traume iz detinjstva. Nesigurnosti. Strahove od gubitka voljenih osoba. To nedostajanje nekoga. 

Ne pokušavajte shvatiti emocije koje su još uvek ostale misteriozno neshvaćene. Objašnjenja nema. Dva različita sveta se sudaraju jer nekad su bila jedno. Ne pamtite vi, to čini večnost.

I opet. Od ushićenja kao da izlazite iz svoje kože. Želje se ostvaruju. One najluđe. Dugo čekane. Dočekujete svoje vreme.

Iza svakog razbijenog stakla stoji priča. Iza svakog razbijenog ogledala i dalje čeka jedan lik. Kad shvatite da vas okolnosti ne oblikuju već da oblikujete vi njih, vaša stvarnost postatće realna. Opipljiva. Vaša.

Zar je zaista bitno da razumemo? Zar je zaista bitno imati logično objašnjenje? Stvari se time neće promeniti. I dalje ćete se boriti sa nečime nepoznatim.

 
Poslušajte svoj unutrašnji šapat: Dogodili ste se jedni drugima. Nije bitno kada. Bitno je da jeste.