Luksuzna jahta usidrila se u jednom malom meksičkom ribarskom selu. Vlasnik jahte je bio oduševljen kvalitetom ribe i zapitao ribare koliko im vremena treba da ulove tako dobru ribu..
– ”Ne treba nam dugo.”
– „A zašto ne ostanete duže na moru i ulovite još više?”
Odgovoriše mu da je ono što ulove sasvim dovoljno za njih i njihove porodice.
– „Pa šta radite s tolikim slobodnim vremenom?”
– „Spavamo, malo lovimo ribu, igramo se sa svojom decom, a popodne provodimo sa svojim ženama. Uveče izlazimo u selo, sastajemo se s prijateljima, popijemo poneko piće i otpevamo nekoliko pesama. Naš je život ispunjen!”
Gospodin turista im predloži: „Diplomirao sam ekonomiju na Harvardu i mogu vam pomoći – lovite ribu duže svakoga dana, prodajte je i tim novcem kupite veći brod.”
– „I šta onda?”
– „Uz veći brod ulovićete još više ribe, i tim novcem možete kupiti još jedan brod, pa još jedan, čitavu flotu. Umesto da prodajete ribu posredniku, možete pregovarati direktno s velikim proizvođačima. Zatim se možete preseliti iz ovog sela u Meksiko Siti, Los Anđeles ili čak Nju Jork! Iz tih gradova možete voditi svoj novi posao!”
– „Koliko bi nam vremena trebalo za to?”
– „Dvadeset do dvadeset pet godina”.
– „I onda?”
– „Onda? E, prijatelji, sada postaje zanimljivo. Kad vam se posao dobro razgrana, možete početi s prodajom i kupovinom deonica i zaraditi milione!”
– „Milione? Stvarno? A onda?”
– „Onda možete otići u penziju, živeti u malom selu na obali, spavati dugo, ići na pecanje, igrati se s unucima, provoditi popodneva sa ženom, a večeri s prijateljima uz piće i pesmu.”
– Svaka čast, gospodine, ali upravo to radimo sada. Zašto bi uzalud potrošili dvadeset pet godina?” – upitaše Meksikanci.
Pouka: U životu uvek moraš znati kuda si krenuo jer možda si već tamo!
