Šta radite kada se suočite sa preprekama? Ova priča promeniće vam pogled na sve probleme sa kojima se suočavate.
Bile jednom dve žabe koje su upale u posudu s pavlakom. Odmah su shvatile da tonu: bilo je nemoguće dugo plivati i plutati u toj smesi gustoj poput živog blata.
U početku su žabe lamatale nogama u pavlaci kako bi došle do ivice posude. Ali bilo je uzalud; samo su se praćakale na istom mestu i tonule. Osećale su da je sve teže izaći na površinu i disati.
Jedna od njih glasno je rekla: “Ne mogu više. Nemoguće je izaći odavde. U ovome se ne može plivati. Budući da ću umreti, ne vidim razloga da produžavam ovu agoniju. Ne razumem kakav je smisao u tome umreti od iscrpljenosti i napora. ”
Rekavši to, prestala je da se trudi i ubrzo je potonula.
Druga žaba, ona upornija i možda tvrdoglavija, rekla je samoj sebi:” Ne postoji način! Ništa se ne može učiniti da isplivam iz ovog. Ipak, makar se smrt približila, radije ću se boriti do poslednjeg daha. Ne želim da umrem ni sekundu pre nego što kucne moj čas.”
Nastavila je da zamahuje nogama i praćakala se stalno na istom mestu, a da se nije mrdnula ni centimetar. Iznenada, od tolikog batrganja i lupanja batacima, udaranja i batrganja, pavlaka se pretvorila u maslac. Iznenađena, žaba skoči i kližući dođe do ivice posude. Odande se mogla vratiti kući sretno krekećući.
