Onaj koji ih spozna, ali ne na filozofskom, nego jednom dubljem nivou, taj ostavlja svu svoju nesreću za sobom i postaje oslobođen nesreće

 

Prvo i najvažnije da bismo mogli da budemosrećni jeste uopšte shvatiti da smo nesrećni.

Bez toga ne možemo da tražimo sreću. Ako ćemo se zavaravati i govoriti sebi da smo srećni onda kada to nismo, nećemo ništa postići. Time što smo shvatili da smo nesrećni već smo učiniliprvi korak prema sreći. A drugi korak je shvatitizašto smo nesrećni.

Dakle, zašto smo zapravo nesrećni? Mada se na prvu može učiniti da je to kompleksno pitanje i da je jako puno razloga zbog kojih smo nesrećni, zapravo se sve naše nesreće mogu grupisati u samo dve grupe.

Prva, nesrećni smo jer nešto želimo, a to nemamo – na primer, mladost, voljenu osobu, ugled, bolju finansijsku situaciju… Druga grupa,nesrećni smo jer imamo nešto što ne želimo da imamo, pa imamo averziju prema tome – bolest, starost, loše navike…

Ono što nas čini nesrećnim nije sama činjenica, na primer, da smo bolesni. Nesrećnim nas čini to što ne želimo da budemo bolesni. Kada bi bolest bila uzrok nesreće, onda bi svi koji su bolesni bili nesrećni, a ipak, postoje ljudi koji su bolesni, a nisu nesrećni.

Uzrok nesreće, dakle, nije bolest sama po sebi, nego naša averzija prema bolesti, želja da budemo zdravi onda kad nismo. Ta želja za nečim što nemamo stvara frustraciju. A ta frustracija nas čini nesrećnim. Ista stvar je kodgubitka voljene osobe ili bilo kojeg drugog uzroka nesreće. Ne čini nas sam uzrok nesrećnim, nego naša želja dapromenimo trenutnu i pravu situaciju. Ta neostvarena želja stvara žudnju, a vrlo brzo žudnja prelazi u frustraciju, a frustraciju osećamo i obično nazivamo nesrećom, tugom, depresijom…

E sada, kako se rešiti nesreće, odnosno kako postati srećan?

Tu reč ima Buda, koji je ovoj temi posvetio ceo svoj život. Buda je shvatio sledeću stvar – meditacija je tehnika koju je koristio kao alat, on ju je nazvao četiri univerzalne istine. Univerzalne jer važe uvek i svuda, a još se nazivaju i 4 plemenite istine.

Onaj koji ih spozna, ali ne na filozofskom, nego jednom dubljem nivou, taj ostavlja svu svoju nesreću za sobom i postaje oslobođen nesreće.

Tuga, strah, ljutnja, žaljenje i krivica, zavist, planovi i žudnja žive samo u prošlosti ili budućnosti, u umu.

Prva istina – Nesreća je svuda oko nas

Rađamo se plačući, a zatim kako starimo, taj plač postaje sve tiši pa nekako više plačemo u sebi nego na glas. Tokom života, neizbežno moramo da osetimo bol, tugu, gubitak voljene osobe, bolest, starost i na kraju, umiranje. Patnja se u to vreme kada je Buda živeo u Indiji nazivala Duka.

Druga istina – Uzrok patnje je naše vezivanje za prolazne stvari, a sve što znamo je prolazno

Nešto će trajati duže, nešto kraće, ali sve će proći. Mi se vežemo i za to, ne samo za osobe ili za stvari. Vežemo se za poglede na svet, za politička i verska opredeljenja. Onda, kada neko govori ono što je u skladu sa našim opredeljenjem, osećamo se dobro. Ako govori protiv našeg opredeljenja ili drage osobe, osećamo se povređeno. A sve zbog vezivanja.

Da stvar bude gora, ne vezujemo se samo za drage stvari. Vezujemo se i za loše stvari, za svoje neprijatelje recimo. Za njih se vežemo tako što o njima razmišljamo dosta vremena, mada ih ne volimo. U tom razmišljanju stvaramo mržnju. Ta mržnja više pogađa nas nego osobu kojoj je usmerena – on možda uživa negde dok mi kipimo od mržnje. To naše vezivanje oduzima nam kontrolu. Kada stvari idu onako kako želimo, vežemo se za taj naš uspeh, vežemo se i za naš ego koji raste svakom pohvalom iz okoline. A kada sve krene nizbrdo, onda patimo i opet smo vezani. A svi znamo kako često stvari krenu nizbrdo.

Ako ne dobijemo šta želimo, patimo. Ako dobijemo šta želimo patimo. Čak i ako dobijemo upravo ono što želimo, opet patimo jer to ne možemo zauvek da zadržimo. Razlog tome je samo naš um, jer on želi da bude izvan promene, bez bola, bez obaveze na život i smrt. Ali, promena je zakon i pretvaranje neće promeniti tu stvarnost.

Treća istina – Prestanak patnje je moguć

Ako je patnja kamen koji nosimo sa sobom, onda da bismo se patnje rešili, treba da spustimo kamen. Jednostavno treba da prestanemo da ga nosimo i više nam neće zadavati muku. Ali, najveći problem jeste identifikovati taj kamen.

Četvrta istina – Put koji nas oslobađa patnje, tuge, nesreće

Ono što nakon toga ostaje je sreća, mir i blagostanje. Taj put je praktičan, u njemu nema mistike. Svaki korak je objašnjen i svaki korak nas vodi sve bliže cilju. Prvi koraci nas vode prema shvatanju patnje (prva univerzalna istina). Nakon toga moramo shvatiti pravi uzrok patnje (druga istina). Kada smo ga shvatili, ili slikovito kada smo identifikovali teški kamen koji nosimo sa sobom, tada je došao trenutak da kamen spustimo (treća i četvrta).

Delovati srećno, osećati sreću i biti srećan bez razloga u svetu, jeste voleti i biti slobodan.