Nova naučna istraživanja pokazuju da oni koji vole da trče ili voze bicikle po gradu umesto u prirodi, više sebi čine loše nego dobro. To je zbog toga što se tada udiše mnogo više zagađenog vazduha
Zapravo, naučnici su uočili disproporcijalnu pojavu, barem kada su biciklisti u pitanju.
Naime, što brže okrećemo pedale to smo manje izloženi smogu na ulici.
Da bi se izbeglo ovo “trovanje”, naučnici su izračunali idealne brzine za različite uzraste, bilo da voze bicikle ili idu pešice. Pridržavajući se njihovog ritma, tvrde oni, ne bi trebalo da pešaci i biciklisti budu u velikoj meri izloženi zagađenju.
Kako Mail Online navodi, biciklisti na ulicama bi trebalo da se kreću od 12 km na sat do 20 km na sat, a pešaci između 2 km na sat i 6 km na sat, kako bi smanjili unošenje štetnih gasova inhalacijom.
Glavni istraživač Dr. Aleks Bigazi sa Univerziteta Britanska Kolumbija kaže:-Što se brže krećete, to teže dišete, i potencijalno udišete više otrovnih gasova koji se nalaze u vazduhu, jer ste izloženi saobraćaju na duži ili kraći period.-
Stoga su naučnici izračunali idealne brzine koje nas štite od zagađenja zahvaljući 10.000 ljudi koji su pristali da učestvuju u njihovim ekseprimentima.
Tako su nam zapravao date prosečne brzine kojima se podrazumeva da određene starosne grupe mogu da se kreću po ravnim kolovozima i trotoarima.
Tako mlade žene biciklistkinje bi trebalo da se kreću brzinom od oko 13 km na čas, dok za mladiće do 20 godine je preporučena brzina isto od 13 km na čas.
Stariji biciklisti oba pola treba da se kreću oko 15 km na sat kako bi unošenje otrovnih gasova putem disanja sveli na minimum.
Pešaci bi trebalo, a naročito deca i omladina do 20 godina da šetaju ili treniraju brzi hod oko 3 km na čas, a starije grupe do 4 km na čas.
Kako je profesor Bigazi dodao:-Ako se krećete mnogo brže od preporučenih brzina, udišete mnogo veću količinu otrovnih gasova.- -Ali na svu sreću-, nastavio je on, -ove brzine su prilično približne, brzinama kojima se ljudi kreću us tvarnom životu.-
Zagađenje vazduha je glavni uzrok pojave raka pluća kod ljudi, pa čak i drugih vrsta tumora.Stoga se smatra da godišnje odnese tri milona života, pa su sve nade uprte u ova izračunavanja kako bi s njihovi praktikovanjem smanjo broj žrtava i obolelih od ove strašne bolesti.
