Otežano disanje, napadi kašlja koji ne žele da nestanu mogu biti manifestacije astme. Bolest se često pojavljuje kod odraslih, vrhunac za njen početak je 45-50 godina. I veoma je važno znati prve znake bolesti, kao i faktore koji povećavaju verovatnoću njegovog razvoja.
Kašalj koji neće nestati
Najčešće, kašalj koji traje dve ili čak tri nedelje nakon nestanka drugih simptoma SARS-a znači da se bolest pretvara u bronhitis ili čak upalu pluća. Ali u nekim slučajevima, produženi kašalj može upozoriti na razvoj astme. Po pravilu, takav “astmatični” kašalj se pogoršava nakon smeha, pojavljuje se kada legnete, i čini se da ne dolazi iz pluća, već direktno iz stomaka.
Često zevate ili duboko udišete
Ako počnete da zevate više nego obično, ovo, začudo, može biti i rani simptom astme: na taj način telo pokušava da dobije više kiseonika. Zbog suženja disajnih puteva, manje kiseonika ulazi u krv, a telo pokušava da ga dobije dubljim udisajima, pa čak i zevanjem.
Budite se umorni
Kašalj i piskanje često postaju jači tokom spavanja. Da li je to zbog određenog cirkadijalnog ritma, ili samo san na neki način utiče na težinu simptoma, naučnici još ne znaju, ali je činjenica da pacijenti sa astmom često imaju teže disanje dok spavaju. Shodno tome, mozak ne dobija dovoljno kiseonika i ne može se pravilno odmoriti – a vi se budite umorni. Ovo je povod da se obratite lekaru i preduzmete mere, jer poremećaji spavanja povećavaju rizik od razvoja ozbiljnih bolesti kao što su dijabetes ili srčana oboljenja.
Osećate pritisak u grudima
Činjenica je da su kod astme mišići koji se nalaze oko disajnih organa stalno u napetosti – i u nekom trenutku to zaista može da se oseti kao pritisak, može vam se činiti da vam neko sedi na grudima. Ovaj simptom zaista može signalizirati predstojeći srčani udar, ali ako kardiolog nije otkrio nikakve abnormalnosti u funkcionisanju vašeg srca, obavezno kontaktirajte specijaliste za pluća.
Vaše disanje je postalo pliće i češće
Brzo i plitko disanje je još jedan znak razvoja astme. Normalno, brzina disanja kod odraslih je 12-20 udisaja u minuti, ali hiperventilacija počinje sa 30 udisaja u minuti (to jest, jednom u dve sekunde). Obavezno se obratite lekaru ako primetite nešto ovako!
