Porodično nasilje jedno je od najvećih problema modernog društva, a svakog dana broje se nove žrtve – najčešće žene, a ponekad čak i deca koje ubiju njihovi partneri ili roditelji.

Ipak, ubistvo je vrh ledene sante, jer njemu obično prethode godine terora i prepoznatljivih obrazaca ponašanja, koji često ostanu neprimećeni od strane institucija, ali su i nedovoljno upozorenje potencijalnim žrtvama.

Kriminolog dr Džejn Monkton Smit analizirala je 372 slučaja ubistava u Velikoj Britaniji i otkrila kako sve porodične ubice slede isti model ponašanja.

Upravo taj model od 8 faza može da postane važan alat za predviđanje situacije i indikator hoće li nasilnik postati ubica, prenosi BBC. Ova analiza bi svakako mogla da spasi živote, smatraju institucije zadužene za zaštitu žrtava porodičnog nasilja.

Dr Mokton je u svom radu potvrdila da su žene u 80 odsto slučajeva žrtve koje ubiju njihovi partneri, iako se ponekad pojavi i obrnuta situacija. Ipak, “raspored ubice” važi za sve agresivce koji se iz nasilnika pretvore u krvnike u sledećih 8 faza:

1. Istorija uhođenja ili nasilja pre trenutnog odnosa;

2. Romansa se vrlo brzo razvila u ozbiljnu vezu, gotovo uvek na inicijativu nasilnika;

3. Odnosom se dominira uz pomoć prisilne kontrole;

4. Postoji okidač koji ugrožava osećaj kontrole nasilnika, na primer, veza se završi ili nasilnik upadne u finansijske probleme;

5. Eskalacija – povećanje intenziteta ili učestalosti taktika kontrole, poput uhođenja ili pretnji samoubistvom;

6. Nasilnik doživljava promenu u razmišljanju – tvrdi kako će se distancirati (ali oseća se poriv za osvetom);

7. Planiranje – nasilnik može da kupi oružje ili smišlja kako da ostane sa žrtvom nasamo;

8. Ubistvo – nasilnik ubija žrtvu, a često povređuje i druge, poput žrtvine dece, rodbine ili prijatelja.

Jedina situacija u kojoj slučaj porodičnog nasilja nije potpuno spadao u ovaj obrazac jeste onda kada počinitelj ubistva nije imao raniju istoriju nasilja u vezama, ali i tada se radilo o tome da naprosto nije imao ranijih veza.

– Dosad smo se oslanjali na tezu “ubistva iz strasti”, ali kod porodičnog nasilja to zapravo nije spontani izliv nasilja u kojem se ubici “pomuti pamet”, već postupna gradacija nenormalnog ponašanja koja vodi samo u jednom smeru, planiranom ubistvu – ističe dr Mokton.

Nasilje u porodici obično vodi do dugoročnih zdravstvenih problema, a lekarska ordinacija je obično prvo, ako ne i jedino mesto gde će neko uočiti problem, a ima i stručnost i ovlašćenje da pomogne. Iako se porodično nasilje može dogoditi bilo kome, ono naročito utiče na žene. Gotovo jedna trećina žena u celom svetu ima iskustva s fizičkim ili seksualnim nasiljem od strane svog partnera.