Dojenje je proces koji deluje lako i prirodno, ali ga često prate brojni problemi. Lekari tvrde da većina žena može da doji, i da je mali procenat onih koje zbog zdravstvenog stanja ne mogu tako da hrane bebu. Ipak, brojke pokazuju drugačije...
U Srbiji, prema poslednjim podacima Unicefa, samo 12,9 odsto beba je isključivo dojeno do šestog meseca, bez ikakvih zamena za majčino mleko.
– Mnogi problemi, poput odložene laktacije, nedovoljno mleka, problema sa grudima, mogu uz adekvatne savete da se prevaziđu i da majke, ukoliko žele, doje bebe do navršene godine, a po potrebi i duže – kaže za „Novosti” dr Olga Stanojlović, načelnica Neonatološkog odeljenja Bolnice za ginekologiju i akušerstvo Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”.
Doktorka Stanojlović savetuje kako da se prevaziđu najčešći problemi vezani za početak dojenja:
Priprema grudi
Iako postoji mnogo saveta da dojke treba „pripremati” još tokom trudnoće, važnija je psihološka priprema, jer se grudi pod dejstvom hormona već pripremaju za dojenje. Eventualno buduća majka može u trećem trimestru posle kupanja blago peškirom protrljati bradavice, kako bi se privikle na izvlačenje.
Važnost kolostruma
Veoma je važno da beba odmah posle porođaja dobije prvi podoj, idealno u okviru prvog sata. Tako će dobiti kolostrum, prvo mleko, koje zovu i „prvom vakcinom”, jer sadrži jako mnogo sastojaka važnih za imunitet. Takođe, tako se preveniraju problemi sa odloženom produkcijom mleka, jer sisanje podstiče lučenje mleka i stvaranje emotivne veze majke i bebe, kontaktom „koža na kožu”.
Odložena produkcija mleka
Porođaj carskim rezom ili komplikacije sa mamom ili bebom koje rezultiraju time da su one razdvojene, mogu da uspore nadolaženje mleka. Kada je u pitanju carski rez, praksa je da najkasnije do šest sati posle porođaja beba dobije prvi podoj, dok je majka još u intenzivnoj nezi. Slično je i ako mama ili beba imaju zdravstveni problem. Odložena produkcija ne znači da majka neće dojiti, samo je potrebna veća upornost da bi beba češćim sisanjem „isprovocirala” proizvodnju mleka.
Naglo nadolaženje mleka
Ukoliko beba ne sisa redovno, a majci započne produkcija mleka, može doći do njegovog naglog nadolaženja. Grudi postaju tvrde, otečene, nemoguće je da beba obuhvati bradavicu i izvuče mleko. Najčešći razlog za to je razdvojenost mame i bebe. Zato se preporučuje da u porodilištu, a i kasnije, mama i beba budu zajedno i da beba sisa na zahtev.
Hiperprodukcija
Prvih nedelja, dok se ne uspostavi ravnoteža ponude i potražnje, većina mama mora da prazni višak mleka kako ne bi došlo do zastoja. Ipak, sa izmlazanjem treba biti oprezan. U dojkama se luči onoliko mleka koliko je ispražnjeno. Ako žena nastavi da se redovno izmlaza, može ući u stanje hiperprodukcije.
Oštećenja bradavica
Nepravilan položaj bebe na dojci jedan je od glavnih uzroka oštećenja bradavica (ragada). Ona su vrlo bolna i čine dojenje neprijatnim, a može da se desi i da beba raskrvari bradavice. Za prevenciju je najvažniji pravilan položaj bebe dok sisa. Dobro je da bradavice posle podoja budu što duže na vazduhu kako bi eventualna oštećenja zacelila. Podoji treba da budu češći, ali ne previše dugi.
Ravne bradavice
Prvih dana na grudima postoji otok koji dodatno umanjuje bradavicu, ali on posle nekoliko dana splasne. Ima žena koje imaju prirodno ravnije bradavice, ali se one mogu izvući, ili se mogu koristiti šeširići (veštačke bradavice). Ravne bradavice ne moraju da budu prepreka dojenju, jer beba dok sisa treba ustima da obuhvati celu areolu (prostor oko bradavice), a ne samo bradavicu. Na kraju, ako i pored truda beba ne može efikasno da sisa na dojci, žena može da izmlaza mleko i daje bebi.
Mastitis
Osnovni znak mastitisa je povišena temperatura, uz tvrde napete dojke. Nije svaki mastitis infekcija, ali može da bude uvod u nju, a svakako je jedna vrsta upale zbog zastoja mleka. Žena koja ima povišenu temperaturu zbog upale grudi ne treba da prestane da doji bebu, jer je to često sisanje glavna pomoć u pražnjenju dojki. Ako i posle intezivnog pražnjenja dojki ne pada temperatura, žena mora da ode kod doktora.
Apsces grudi
Ako se mastitis ne leči, može da dođe do apscesa, gnojne infekcije grudi, čiji je najčešći uzročnik bakterija stafilokoka. Leči se antibioticima, a nekada je potrebno da se uradi hirurška intervencija.
Infekcija kandidom
Reč je o infekciji kandidom, koja je normalan stanovnik naših telesnih šupljina, ali na majčinim grudima i u dečjim ustima izaziva infekciju. Ovaj problem se često nadovezuje na ragade. Infekcija ne mora davati jasne spoljne simptome, ali bradavice budu bolne i osetljive, a beba ima bele naslage na jeziku. Preporuka je da se kao prevencija rastvorom sode bikarbone prebrišu bradavice pred podoj. Ako mama koristi uloške za grudi, oni se moraju redovno menjati, a važno je nositi i kvalitetne, pamučne grudnjake.
Nagli prestanak dojenja
Nikako se ne preporučuje naglo prekidanje dojenja, jer može da dovede do zastoja mleka, mastitisa pa i apcesa, isto kao i na početku laktacije. Ako je moguće, treba polako izbacivati jedan po jedan podoj, dok se količina mleka značajnije ne smanji. Savetuje se najpre ukidanje noćnih podoja, jer se prolaktin najviše luči noću.
Lekovi opasni
Osim u izuzetnim slučajevima, ne preporučuje se terapija za prestanak dojenja. Ne postoji registrovani lek za te svrhe, a „bromokriptin”, koji se u Evropi koristi za prekid laktacije, hormonski je preparat koji ima brojna neželjena dejstva. Ne treba olako posezati za ovim lekovima, naročito ne za smanjenje produkcije mleka.
