Ovo su preporuke najpoznatijih svetskih medicinskih stručnjaka. Prihvatajući te savete lako ćete produžiti svoj životni vek za deset do trideset godina. Stručnjaci su svoje rekli, sve ostalo zavisi od nas

 

Duži život zavisi uglavnom od nas samih. Na početku prošlog veka top ubice su bile zarazne bolesti – upala pluća, grip, tuberkuloza, proliv, difterija. One su bile odgovorne za trećinu svih smrtnih slučajeva. Danas, zahvaljujući medicinskom napretku, higijenskim i drugim zdravstvenim merama, te bolesti su na donjim mestima liste opasnih oboljenja.

Danas su glavne ubice ateroskleroza i rak, koji su odgovorni za čak 75 odsto smrtnih slučajeva koji nisu u vezi sa nesrećnim slučajevima odraslih osoba. Ipak, razuman, oprezan i budan pojedinac može da učini više za svoju zaštitu od tih bolesti, nego što to može da uradi lekar. Znajući to, dobijamo podsticaj da budemo manje fatalisti i da vodimo veću brigu o sebi.

1. Redovne lekarske kontrole

To je naša prva investicija u buduće zdravlje. Na taj način mogu da se otklone prvi simptomi mnogih oboljenja i da se odmah preduzmu preventivne mere. To je posebno važno u kritičnoj starosnoj grupi.

2. Ne ignorišite simptome

Kad se jave prvi, rani simptomi bilo koje vrste (uporni kašalj, čvor u dojci, vaginalno krvarenje itd.) razumno je odmah otići na pregled. Taj rani odlazak lekaru često znači razliku između života u strahu od bolesti koja možda uopšte i ne postoji i preduzimanja odgovarajućih mera, ako je ona zaista prisutna. Nažalost, veliki broj ljudi sklon je da zanemaruje prve simptome.

3. Ako imate prekomernu telesnu težinu smanjujte je svake godine

Većina ljudi misli da je normalno što se goje kako postaju stariji. Opasno pogrešno mišljenje! Dobro je držati na umu da debeli ljudi obično ne dočekaju starost!

4. Prestanite da pušite

Lekari koji ustvari najbolje poznaju duvan odriču ga se! Nikotin snažno sužava krvne sudove, s katastrofalnim posledicama na srce, cirkulaciju u nogama i brojnim drugim komplikacijama u organizmu (rak pluća, hronični bronhitis, emfizem).

5. Oprezno s alkoholom

Prosečan čovek ne uočava kako alkohol brzo uništava. Alkoholna pića sadrže mnogo kalorija, koje se često ne uzimaju u obzir kod obračunavanja dnevnih ukupno konzumiranih kalorija. Vremenom, u određenom broju slučajeva, masnoće se nakupljaju u jetri i vode pravo prema cirozi – uzrok rane smrti, koja je mogla da se spreči. Jači potrošač alkoholnih pića može da bude i nesvestan činjenice da jetra može biti oštećena duže vreme, a da ne pokazuje simptome.

6. Redovno vežbanje je neophodno

Vežbanje poboljšava cirkulaciju krvi u čitavom organizmu. Za prosečnu zdravu osobu pogodne aktivnosti su brži hod, rekreativno trčkaranje, plivanje. Važno je da se ubrza frekvencija srčanih otkucaja i disanje! Na taj način se jača kardiovaskularni sistem, koji postaje otporniji na bolesti. Poboljšava se i mentalno stanje.

7. Budite optimistički raspoloženi

Fiziološki, sreća i zadovoljstvo su zdravi. Na funkciju srca utiče stres, kao što je na primer izuzetno odgovoran posao, nepotrebne brige itd. Osim toga, lekari vide slučajeve mladih ljudi koji su umrli od infarkta jer nisu imali pozitivan stav u životu, jer nisu bili “borci”, jer nisu zauzeli stav da mogu da se nose i s teškom bolešću. U teškim situacijama zrela nada i zadržavanje pozitivnog stava, ustvari povećavaju izglede čoveku za preživljavanje.

8. Uzmite odmor

Olakšanje od svakodnevnih napetosti obnavlja, ponovno vraća veselje življenja. Uzeti nedleju dana i otići negde u ribolov, u planine ili na neko putovanje može da učini čuda. Glavno da se pomerite od rutinskog posla i radite nešto što vas raduje i u čemu uživate. Sreća može da bude toliko blizu koliko vam je blizu i vaše dvorište!

Sve ovde navedeno su preporuke nekih od najpoznatijih svetskih medicinskih stručnjaka. Prihvatajući te savete lako ćete produžiti svoj životni vek za deset do trideset godina. Stručnjaci su svoje rekli, sve ostalo zavisi od nas.