Manjak dnevnog svetla tokom zimskih meseci kod mnogih je izazvao simptome sezonske depresije. Međutim, sunce neće svima doneti olakšanje, može da izazove i sasvim suprotan efekat - da podstakne mračne misli!

Promenjivi prolećni dani mogu da izazovu čitav niz turbulencija u našem organizmu. Samo što proleće često ne donosi trenutno olakšanje sa prvim zracima sunca. Naprotiv, osim bezvoljnosti i malaksalosti, kod nekih ljudi može da izazove anksioznost, pa čak i depresiju.

Doduše, u proleće ne govorimo o pravoj sezonskoj depresiji, odnosno takozvanom sezonskom afektivnom poremećaju (SAP) koji je karakterističan za jesenske i zimske mesece. Tmurni, hladni dani kod mnogih izazivaju pad energije i loše raspoloženje, tugu, povlačenje u sebe, usporenost, manjak fokusa, odnosno koncentracije i slično.

Glad za suncem

Pretpostavlja se da je uzrok takvog stanja manjak prirodnog svetla koje igra ključnu ulogu u proizvodnji serotonina, poznatog i kao „hormon sreće”. Kao što mu i nadimak govori, serotonin je zaslužan za dobro raspoloženje. Njegova suprotnost je melatonin koji mozak proizvodi u većim količinama kad nedostaje svetlosti. Iako mu nisu prišili nikakav tugaljiv nadimak, on je jedan od glavnih krivaca sezonskog tmurnog raspoloženja jer izaziva pospanost. Tada zbog manjka dnevnog svetla u zimskim mesecima, u našem “centralnom sistemu” među ušima dolazi do biohemijske neravnoteže, poremećen je ritam budnosti i spavanja, a samim tim i naš biološki sat.

Sezonski afektivni poremećaj bi trebao postupno da počne da se povlači sa dolaskom proleća, a u kasno proleće i potpuno da iščezne. Samo što depresija poznaje mnoge oblike i dubine… Na primer, mnogi pacijenti koji boluju od kliničke depresije potvrdiće vam da im najteže padaju promenljiva godišnja doba, a samin tim i proleće, ne samo jesen. S druge strane, prolećni umor može da kulminira i u nekim slučajevima izazove pravu depresiju.

Znaci prepoznavanja

Uopšte, depresija se može prepoznati po nekim osnovnim simptomima:

· razdražljivost

· povlačenje u sebe

· usporenost u kretanju i govoru

· manjak koncentracije

· promena u apetitu (izgladnjivanje ili prejedanje)

· umor, nedostatak energije

· osećaj bespomoćnosti

· mržnja usmerena prema sebi, osećej krivice i bezvrednosti

· gubitak interesa za aktivnosti u kojima ste inače uživali

· smanjena seksualna želja

· misli o smrti ili suicidu

· problemi sa spavanjem ili previše spavanja

U svakom slučaju, sumnjate li na depresiju – bilo da je reč o vama ili vama bliskoj osobi – ne oklevajte i tražite mišljenje lekara. Ovaj poremećaj može i mora da se leči.

Da li treba da se zabrinete?

Treba znati da svi povremeno imaju svoje loše dane. Naime, depresija nije samo privremeni talas neraspoloženja. Alarm za uzbunu treba da se upali ako imate više od pola navedenih simptoma koji traju barem dve nedelje.