Ovih dana u naučnim krugovima pojavila se nova, radikalna teza o tome koji bi pristup najbolje pomogao da se izleči rak.
Kada je u pitanju rak, jedinstvenog leka nema. Uglavnom se sve svodi na bombardovanje organizma hemoterapijom, koja umnogome iscrpljuje osobu, a mnogi izgube bitku sa tumorima jer im od lekova oslabi imunitet.
Zato, neki stručnjaci veruju da velike doze hemoterapije mogu čak da pogoršaju stvari, jer pojačavaju mehanizam prirodne selekcije ćelija raka. Oni smatraju da bi kontrolisanje kancera malim dozama hemoterapije moglo da bude efikasnije od pokušaja da se u potpunosti iskoreni ova zloćudna bolest.
Sadašnji način terapije često uključuje agresivan pristup koji jakim dozama hemoterapije pokušava da uništi što je više moguće ćelija raka. Međutim, potpuno iskorenjivanje raka je vrlo retko, dok oboleli istovremeno trpe negativne efekte hemoterapije – gubitak kose, jake mučnine, štetu imunološkom sistemu organizma ili pak anemije.
Pored toga, neki stručnjaci veruju da velike doze hemoterapije mogu čak da pogoršaju stvari, jer pojačavaju mehanizam prirodne selekcije kod ćelija raka i stoga se povećava broj onih ćelija raka koje su otporne na lekove, što znači da u slučaju povratka rak može biti smrtnosan, prenosi Jutarnji list.
Nova ideja stručnjaka zasniva se na konceptu da se, umesto pokušaja uništenja svih ćelija raka,dopusti preživljavanje jednom malom broju malignih ćelija koje nisu stekle otpornost na lekove.
Grupa američkih naučnika koju predvodi doktor Robert Gatenbi s Centra za rak istraživačkog instituta H. Lee Moffitt iz Tampe u Floridi sprovodili su testove na miševima, pri čemu su koristili hemoterapijski lek paklitaksel za tretiranje dve različite vrste raka dojke.
Standardna hemoterapija isprva je kod životinja smanjila tumore, ali ubrzo nakon prestanka terapije tumori su ponovo narasli. Međutim, kad su nakon inicijalnih velikih doza davali manje doze, uspeli su da kontrolišu rast ćelija raka.
Štaviše, terapija je bila toliko efikasna da su nakon dužeg vremena prestali miševima da daju lekove, a stanje im se nije pogoršavalo.
Kako je napisao dr Gatenbi u naučnom radu objavljenom u časopisu Science Translational Medicine, rezultati pokazuju da se takva terapijska strategija može klinički primeniti i da može rezultirati produženim preživljavanjem bez daljnjeg napredovanja raka dojke.
Naravno, valja imati na umu da je još dug put od ovog istraživanja sprovedenog na miševima do bilo kakvih mogućih promena u kliničkoj praksi.
