Pre nego što dobiju decu, mnogi potencijalni roditelji zamišljaju odgajanje na temelju zdrave ishrane i obećavaju da će izbegavati da svojim mališanima daju hranu koja nije hranljiva i dobra za njih. Ali, stvarnost je daleko od te vizije.
Naglasila je da roditelji ne mogu potpuno da ograniče sve ono što ne žele da njihova deca imaju. Na primer, njena ćerka kod kuće pije samo vodu i mleko.
„Međutim, ako ode na rođendansku proslavu i popije čašu ili dve soka, to je u redu. Ili ako odemo na večeru i ona želi da pije limunadu ili čokoladno mleko kao posebnu poslasticu, OK. Jednostavno to ne radimo svaki dan ili čak više puta nedeljno. To je poslastica“, kaže ona.
Ipak, postoje određene namirnice koje pedijatri izbegavaju da daju svojoj deci ili barem ograničavaju koliko često to čine, piše Huffpost.
Tvrde bombone
“Ne postoji mnogo namirnica koje bi trebalo da budu 100 posto zabranjene. Umerenost, raznolikost i ravnoteža ključ su zdrave ishrane i celokupnog zdravlja tela. S obzirom na to, tvrda bombona je nešto što generalno izbegavam i nikada ne dajem svojoj deci. Sadržaj šećera u tvrdim bombonima je veliki i dovodi do kvarenja zuba i pucanja zubne gleđi. Takođe, predstavlja opasnost od gušenja, tako da ako bih morala da zabranim jednu stvar, ovo bi mogla biti ta”, kaže dr Kristina Džons, pedijatrijska lekarka hitne pomoći i viša medicinska sestra u PM Pediatric Care u Anapolisu.
Visoko prerađena zapakovana hrana
“Odrastala sam na jugu konzumirajući dosta hrane poput bolonjeza ili rezanaca za ručak i užinu. Svojoj deci ne dajem ovu hranu jer je to visoko prerađena i pakovana hrana koja sadrži previše soli i loših masnoća dok su na raspolaganju zdravije, stvarne opcije celovite hrane” otkrila je dr Kendis Džons, pedijatrica u Orlandu.
Energetski napici
“Kao pedijatrica koji se zalaže za svesnu i intuitivnu ishranu, dajem sve od sebe da ne marginalizujem niti osuđujem nijednu hranu. Ipak, postoji jedno često konzumirano piće na koje upozoravam svoju decu, a to su energetska pića. Energetska pića mogu biti opasna i uzrokovala su štetne efekte kod dece“, kaže ona.
“Ne preporučujem da deca konzumiraju kofein generalno jer je to stimulans i može dovesti do zavisnosti, ali energetska pića posebno mogu imati teške posledice. Nisu regulisana i mogu da sadrže vrlo visoke doze kofeina uz druge potencijalno štetne materije koje mogu da dovedu do predoziranja kofeinom, nesanice, srčanih udara, pa čak i smrti“, upozorava pedijatrica.
U najmanju ruku, energetska pića često utiču na san i mogu da pokvare raspoloženje. Ne smatram energetska pića sigurnim niti na bilo koji način korisnima za decu”, dodaje dr Iami Kazorla-Lankaster, pedijatrica i autorka knjige “Vodič za roditelje za intuitivnu ishranu: Kako odgajati decu koja vole da jedu zdravo”.
Riba s visokim sadržajem žive
“Izbegavam ribu s visokim sadržajem žive, poput skuše, marlina, sabljarke, tune. Živa može biti toksična za nervni sistem odnosno mozak ako postoji velika izloženost, stoga je najbolje izbegavati je u potpunosti kod male dece i adolescenata s mozgom u razvoju“, kaže dr Dejvis.
Zaslađeni sokovi
“Nikada svojoj deci nisam dala sok. Sokovi i bezalkoholna pića imaju vrlo visok udeo koncentrisanog šećera – saharoze – a često i kukuruzni sirup s visokim udelom fruktoze. Uz to, sadrže previše dodatog šećera i imaju vrlo malo vlakana. Podstaknite ih da piju vodu, posebno kada imaju šest meseci i više kako bi se navikli na nju. Uz nju poslužite voće koje ima dodatne prednosti bogate vlaknima. Čini ih sitijima s manje skokova šećera u krvi, a voda najbolje gasi žeđ”, dodaje dr Dženifer Trakhtenberg, pedijatrica iz Njujorka.
Hrana koja može da izazove gušenje
“Hrana koja predstavlja opasnost od gušenja za malu decu uključuje kokice, viršle, grožđe, čeri pardajz, tvrde bombone, žvake, šargarepu, komadiće kuvanog mesa itd.
Ovu hranu treba seckati na vrlo male komadiće ili je izbegavati u potpunosti dok deca ne porastu malo”, rekla je dr Dejvis.
Nepasterizovano mleko
“Moja deca ne jedu nepasterizovane ili ‘sirove’ mlečne proizvode. Postoji rizik od gastrointestinalnih infekcija i teške dijareje”, zaključuje dr Dejvis, piše Huffpost.
