Većina ljudi je svakodnevno zatrpana brojnim obavezama, pa neretko u potpunosti zaboravljaju vlastitom telu da daju sve što mu je potrebno. Međutim, upravo svakodnevnim ponavljanjem istih grešaka narušavamo zdravlje pa imamo manje energije za brojne obaveze.
1. Prebrzo jedete
Većina ljudi je tokom dana sklona da pojede nešto na brzinu tek toliko da utiša glasne zvukove koji dolaze iz stomaka. Ali, upravo je to greška, brzi obroci na autobuskoj stanici, za radnim stolom ili u šetnji gradom uzrokuju gorušicu, gasove i probavne smetnje, a često upravo taj režim neredovne ishrane uzrok je gojaznosti i poremećaja ishrane. Osim toga, kada jedete prebrzo, hrana je manje ukusna, često izostaje osećaj sitosi, a izbor hrane je nepravilan i nekvalitetan. Ovu grešku najbolje je ispraviti obrocima pre nego što osetite probadajući osećaj gladi, a za jedan obrok odvojite između 20 i 30 minuta što je dovoljno da telo primi signal osećaja sitosti i uživanja u ukusima.
2. Ne pijete dovoljno vode
Čak 70 procenata našeg tela čini voda i svakoj našoj ćeliji je neophodna voda kako bi mogla pravilno da funkcioniše. Svakog dana gubimo 10 do 12 čaša vode dnevno kroz mokraću, znojenje i disanje, a većina ljudi uzme čašu vode tek kada oseti žeđ, a do tog trenutka organizam je predugo patio. Većini ljudi dnevno je potrebno 8 do 10 čaša vode kako bi telo adekvatno nadomestilo gubitke.
3. Plitko dišete
Čak ni disanje nije tako jednostavno kako ste mislili. Mnogi ljudi dišu kratkim dahom, a to je navika koja vodi ka anksioznosti. Ako brzo dišete, ne koristite optimalnu količinu kiseonika, što će učininiti da se osećate bolesno. Stručnjaci savetuju da provedete bar 10 minuta dnevno duboko dišući. Lezite na leđa sa podignutim kolenima, a ruke postavite na donja rebra. Opustite se i dišite kroz nos – za pluća je bolji vlažan vazduh udahnut na nos, nego onaj koji „progutate“. Pokušajte da udišete vazduh 6 sekundi, a 12 sekundi ga izdišite.
4. Zaboravljate da maštate
Veći deo dana bavimo se logičkim razmišljanjem, a to baš i nije inspiratvno stanje. Upravo nas redovno sanjarenje dovodi u raspoloženje kreativnosti i inspiracije. Maštanjem, osim kratvnosti i inspiracije, poboljšavaju se emocije ali i fizičko zdravlje. Ako se nikada ne prepuštate maštanju, velike su šanse da vaša inpsiracija i kreativnost nikada neće u potpunosti zablistati.
5. Mrštite se
Svaki put kada se mrštite, osim toga što pravite bore, podižete i nivo hormona stresa u krvi, što može dovesti do bolesti i depresije. Međutim, smejanje ili razmišljanje o nečemu prijatnom u trajanju od samo osam minuta, dovoljno je da podigne u pljuvački nivo antitela koja podstuču imunitet. Pljuvačka je indikator onoga što se dešava u krvotoku. Ako se retko smejete, skloniji ste infkecijama, pokazuju brojne medicinske studije. Mrštenje takođe zahteva veću snagu mišića od smejanja, pa zato opuštanje mišića lica omogućava vašem telu da se takođe opusti.
