SEME BOGOVA: Ovu žitaricu treba što pre da ubacite u jelovnik

Kinoa
Pixabay.com

S razlogom je zovu namirnicom budućnosti

 

Kinoa, sveta “majka žitarica” drevne civilizacije Inka, mogla bi da postane važna namirnica u budućnosti zahvaljujući otkrivanju njenih genetskih tajni.

Naučnici su mapirali genom kinoe i identifikovali gen kojim bi se moglo manipulisati kako bi se uklonio prirodno gorak ukus te žitarice i otvorio put za znatno širenje njene komercijalne upotrebe.

Kinoa dobro podnosi teške uslove i raste u slanom i tlu lošeg kvaliteta, na visokim nadmorskim visinama i na hladnim temperaturama, što znači da se može uzgajati na mestima gde bi druge žitarice, poput pšenice ili pirinča, teško uspevale.

Botaničar Mark Tester sa Naučno-tehnološkog fakulteta kralja Abdulaha u Saudijskoj Arabiji izdvojio je gen kinoe koji uzrokuje proizvodnju saponina, hemijskih jedinjenja koji joj daju gorkast ukus. Ta spoznaja može da omogući uzgoj kinoe bez saponina i proizvodnju slađeg semena.

Sada se kinoa nakon žetve kvasi i suši kako bi se uklonili saponini.

Kinoa je aposlutno nedovoljno iskorišćena– rekao je Tester u radu objavljenom u časopisu Nature i dodao:

Visoko je nutritivna, nema glutena, bogata je proteinima, mineralima i vitaminima i važno, ima vrlo dobar balans aminokiselina, što je neobično za žitarice.

Kako je koristiti?

Kinou može da koristite isto kao pirinač ili pšenicu. Može biti skuvana i poslužena kao zaseban obrok, može se pretvoriti u testeninu, biti dodatak u supama, jesti kao žitarica i fermentisati za proizvodnju piva– kaže Tester.

Biljka je drevnim Inkama bila sveta. Tokom osvajanja Južne Amerike pre 500 godina, španski osvajači suzbijali su uzgoj kinoe jer su je autohtoni narodi koristili i u verskim svečanostima. Inke su terali da umesto kinoe uzgajaju pšenicu.

Generalno, kinoa je minorna biljka, uzgaja se uglavnom u Peruu i Boliviji. Ali, sa trendom širenja zdrave ishrane, raste joj popularnost i na zapadu.



loading...