I sam naziv “iznenadna” ukazuje na to da često tačni uzroci smrti kod beba i dece ostaju neotkriveni. Nema ni signala koji mogu da upozore na određene probleme ili nagoveste eventualnu tragičnu situaciju. Poseban oprez lekari savetuju roditeljima čija su deca rođena pre vremena, kada centralni nervni sistem nije dovoljno razvijen, ili imaju neku anomaliju. Mogući uzrok su i kardiološki problemi.
“Dečji miokard, odnosno dečji srčani mišić dobro podnosi većinu poremećaja ritma, tako da roditelji obično primete da su ta deca teškog disanja, da se zamaraju prilikom hranjenja, ne napreduju, budu hladne periferije. Ti poremećaji nekada traju satima, nekada danima, a da to srčani mišić kod dece podnosi dobro. Tako da imaju vremena da prepoznaju, da odu kod pedijatra, on uputi nama na dodatne analize i terapiju koja je neophodna. Nažalost, neki poremećaji ritma koji su maligni i fatalni ne daju puno vremena, zahtevaju brzo reagovanje, npr. kada dete gubi svest, naročito ako je to u naporu, to zahteva hitnu evaluaciju”, kaže doktor Igor Stefanović, pedijatar kardiolog iz Dečje klinike u Tiršovoj.
Načelnica Neonatalne i pedijatrijske intenzivne nege Dečje klinike u Tiršovoj, doktorka Snežana Rsovac navodi da prate stanje dece koja su prevremeno rođena, koja imaju probleme sa razvojem, neurološke probleme, plućne komplikacije, poremećaj gutanja i ostala stanja.
“Roditelje obučimo za to da postoji mogućnost i da budu na nekom oprezu, a svim roditeljima svih novorođenčadi i odojčadi savetujemo da krevetac u kome dete spava bude čist, da nema igračaka, da nema jastuka, da ne bi došlo do zatvaranja disajnih puteva. Takođe, alarmi se sve češće koriste”, dodaje Rsovac.
Alarm je sve neobično, nejednako, nepravilno u dečjem ponašanju, disanju, spavanju, uzimanju obroka. Jer nekada je od tragične situacije ili pravovremene reakcije tek nekoliko sekundi ili minuta.
“Odmah okrenuti bebu, osloboditi disajni put, to je ona prva pomoć koja se pruža, otvoriti disajni put, izbaciti sadržaj, ako je strano telo, nemojte to raditi rukom, ali osloboditi sadržaj ako ima u ustima i započeti reanimaciju. To je ono što mi apelujemo da svako mora znati da sprovede reanimaciju, davanje veštačkog disanja i masažu srca. Kod dece je prvi korak spoljašnja masaža srca“, objašnjava Rsovac.
Stručnjaci upozoravaju da je sindrom iznenadne smrti najčešći od trećeg do šestog meseca života, zatim do kraja prve godine. Može da se javi i do navršene treće godine. Nije potvrđeno da češće pogađa dečake. Dešava se svuda u svetu, a autopsije uglavnom ne utvrde uzrok.
