Svetska zdravstvena organizacija upozorava da 322 miliona ljudi širom sveta pati od nekog oblika depresije a svaki 20. stanovnik Srbije ima probleme sa ovom bolešću.

 

Depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom, uzrasta od 15 do 25 godina života.

Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima i u našoj zemlji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine, od depresije u Srbiji pati svaki 20. stanovnik, što znači da je ovaj problem kod nas zastupljeniji u poređenju sa svetskim prosekom. I kod nas, baš kao i u svetu, ova bolest češće pogađa žene nego muškarce.

Učestalost depresivnih poremećaja raste i sa godinama starosti, a često može biti povezana sa lošijim socijalno-ekonomskim statusom.

I pored svega pomenutog, veoma je važno istaći da je, obavljanjem redovnih sistematskih i ciljanih skrining pregleda u domu zdravlja, depresiju moguće na vreme otkriti i uspešno lečiti.

Zdravo tugovanje i depresija – gde je granica

Svaki čovek tokom svog života češće ili ređe prolazi kroz proces tugovanja. Nema jedinstvenog stava o tome koliko bi zdravo tugovanje trebalo da traje, jer je to individualni proces koji zavisi od mnogo faktora, a prvenstveno od karakteristika same ličnosti i težine gubitka. Granica između zdravog tugovanja i depresije može biti nejasna i tanka, pa i sklonost ka depresiji nekada ostaje skrivena duže vreme.

Simptomi

Najčešći simptomi depresije su gubitak interesovanja, zadovoljstva, volje i energije, osećanje dugotrajnog i jakog umora, beznadežnosti, praznine i bespomoćnosti. Može se javiti i osećanje krivice, smanjeno samopouzdanje, suicidalne misli, poteškoće u koncentraciji i pamćenju, uznemirenost, poremećaji spavanja, gubitak apetita i mršavljenje.

Skrining na depresiju

Kod izabranog lekara u domu zdravlja moguće je uraditi jednostavan skrining test – upitnik samoprocene na depresiju. Ovaj test može da uradi svako kad dođe na kontrolu, pregled ili nekim drugim povodom poseti dom zdravlja. Kroz odgovore na određena pitanja, osoba zapravo sama sebe procenjuje. Test ne služi za postavljanje dijagnoze depresije, već kao vodič kako dalje postupati. Nakon popunjavanja upitnika, važno je nastaviti razgovor sa izabranim lekarom, koji će dati dalje savete i po potrebi uputiti na detaljniju procenu stručnjaka.

Lečenje

Postoji više mogućnosti lečenja i oporavak je kod depresije pravilo pre nego izuzetak. Psihoterapija je delotvorna, a po potrebi se primenjuje i medikamentno lečenje. Depresija zahteva ispitivanje i tretman stručnjaka i kao i kod drugih bolesti i poremećaja, samolečenje je opasno.

Čovek je društveno biće i socijalne veze koje tokom životom stvara, gradi i neguje, velika su podrška našem psihičkom i fizičkom dobrom zdravlju. Upravo u skladu sa takvim integrativnim i holističkim pristupom sagledavanju zdravlja, veoma je važno biti svestan da često samo razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi, ali ključni korak ka očuvanju zdravlja, ali i uspešnom oporavku od problema kakav je depresija.

Zato se trudite da vodite društveno i ekonomski produktivan život, da radite ono što vas ispunjava i raduje, družite se sa osobama koje vam prijaju, cenite sebe i ne izbegavajte da potražite pomoć onda kada vam je potrebna, savetuju stručnjaci.