Srbi unose previše soli: Svaka druga smrt u Srbiji direktna posledica kardiovaskularnih bolesti

Kako je rečeno na današnjem okruglom stolu o značaju smanjenja upotrebe soli u ishrani, povišeni unos soli je u neposrednoj vezi sa povišenim krvnim pritiskom i Svetska zdravstvena organizacija je preporučila da se dnevni unos soli smanji sa šest na pet grama što je manje od jedne male kašike.

Konzumiranje hrane koja sadrži visok nivo soli posebno u dečijem uzrastu dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema koje se mogu sprečiti ako se taj problem na vreme prepozna.

Kako je rečeno na današnjem okruglom stolu o značaju smanjenja upotrebe soli u ishrani održanom u Beogradu, povišeni unos soli je u neposrednoj vezi sa povišenim krvnim pritiskom i Svetska zdravstvena organizacija je preporučila da se dnevni unos soli smanji sa šest na pet grama što je manje od jedne male kašike.

Šef odeljenja za pravilnu u ishranu i bezbednost hrane Instituta za javno zdravlje Vojvodine Ljiljana Trajković Pavlović kazala je da su rezultati istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut” pokazali da je svaka druga smrt u Srbiji direktna posledica bolesti kardiovaskularnog sistema.

Ona je navela da su režultati pokazali da su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji nezarazne bolesti od kojih kardiovaskularne zauzimaju čak 58 odsto.

Prema njenim rečima rezultati istraživanja u svetu su pokazali i da je 1,6 milijardi ljudi sa prekomernom telesnom težinom, dok je u Srbiji 46,2 odsto stanovništva preteško, a 23 odsto je gojazno.

Trajković-Pavlović je naglasila i da je u Srbiji čak 15 odsto dece gojazno i da je to posledica savremenog načina života, jer su istraživanja koja su rađena pokazala da čak 50 odsto odraslih i 30 odsto dece u Srbiji jede samo dva obilna obroka dnevno.

– Neophodno je unositi natrijum u organizam, a najzdraviji način je unos namirnica koje su neobrađene i koje u sebi sadrže prirodnu količinu. Istraživanja su pokazala da čak i minimalno smanjenje unosa natrijuma dovodi do značajnog poboljšanja zdravlja i smanjenja osoba sa hipertenzijom – kazala je ona.

Prema njenim rečima, smanjenje krvnog pritiska za tri do 10 miligrama živinog stuba smanjuje smrtnost za 75 do 80 odsto, a trajanje života se povećava za pet do šest godina.

Načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine Milka Popović kazala je da je istraživanje sprovedeno u Vojvodini pokazalo da odrasli prosečno dnevno unose 12,12 grama soli što je 2,5 puta više od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

Ona je navela i da građani nisu dovoljno upoznati sa podatkom da je čak 75 odsto soli koje ljudi unose sakriveno u industrijski prerađenoj hrani.

Popovićeva je precizirala da se velikio deo soli dnevno unosi u organizam kroz hleb i pecivo čak 26 odsto, a da je istraživanje pokazalo da je u pici čak 84 odsto namirnica sa visokim sadržajem soli, a u sendviču 92 odsto.

Nutricionista Nestle Adriatika Aleksandra Malešević, prehrambene kompanije koja je organizovala današnji okrugli sto, kazala je da industrije koje se bave proizvodnjom hrane mogu dosta da pomognu u rešavanju problema prekomernog unosa soli naglašavajući da se ta kompanija obavezala da će do 2016. smanjiti za 10 odsto upotrebu soli.

Ona je navela da se so u industriji koristi kao prirodni konzervans važan za održavanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti proizvoda.