Vagina se sama čisti, pa joj ne treba mnogo pažnje, kao ostalim delovima tela. Međutim, za neke žene to može biti veliki problem.

 

Brojevi variraju, ali manji procenat žena (od celokupnog broja generalno zdravih žena) se nosi sa retkim vaginalnim problemima koji stvaraju užasan neprijatan osećaj tokom seksualnog odnosa, ali i običnih svakodnevnih aktivnosti, kao što je na primer – sedenje. Ono što je najgore u svemu ovome je da, doktori nekada ne mogu odmah da otkriju šta izaziva takve probleme, što znači da tretmani nisu potpuni i da su praktično – nepostojeći. Pogledajte kojih pet poremećaja čini život težim nekim nesrećnim damama.

1. Grčenje vaginalnih mišića

Ovo se uglavnom dešava kada imate Vaginizam, misteriozni poremećaj koji je okarakterisan kao nehotično stezanje donjih mišića karlice koji kontrolišu vaginu. Stisnuti mišići mogu biti neprijatni i bolni, a ponekad izazivaju i grčeve. Šta ih izaziva i dalje nije jasno, ali se pretpostavlja da iza stoji neki  psihološki razlog, kao što su anksioznost ili seksualno zlostavljanje. Dobra vest je da se vagnizam može izlečiti, a jedno rešenje su Kegelove vežbe: stiskanje i opuštanje mišića karlice, koje tokom vremena pomažu kod njihovog kontrolisanja. Drugo rešenje su plastični dilatatori koji se dobijaju od strane lekara, a koji se stavljaju u vaginu da bi se karlični mišići opustili.

2. Intezivan bol pri otvoru vagine

Žene sa vulvodinijom svakodnevno doživljavaju hronične bolove pri otvaranju vagine. Ne govorimo samo o tupom bolu; bol se često opisuje kao intezivan osećaj pečenja. Najgori deo je to što se ne zna šta prouzrokuje ovaj problem. Žlezde na otvoru vagine postaju upaljene iz nekog razloga i stvaraju bol pri odnosu. čak i aktivnosti kao što su sedenje ili šetanje mogu biti vrlo bolni. Pošto je uzrok nepoznat (nije povezan sa prenosnim seksualnim bolestima ili drugim infekcijama), tretman generalno uključuje smanjivanje simptoma. To može značiti upotrebu antidepresiva ili drugih lekova ili odlazak na operaciju kojom se uklanjaju upaljeni delovi.

3. Pojava belih naslaga

Dodajte sklerozne lišajeve na dugu listu sporednih efekata perimenopauze – životnom dobu u vašim srednjim do kasnim četrdesetim godinama u kojem se proizvodnja hormona estrogena smanjuje. Smanjeni nivoi estrogena mogu rezultovati formacijom gustog belog plaka na koži i vagine i oko nje. Može izazivati veliki svrab i izgleda kao ekcem na vagini. Osim promena u pigmentu, tkivo vagine postaje tanje, što dovodi do iritacije i neprijatnog osećaja. U nekim slučajevima, seks može biti nemoguć. Sklerozni lišajevi se, na svu sreću, mogu izlečiti uz pomoć steroida ili topikalnog estrogena.

4. Blokirani himen

Himen-prstenasto tkivo na ulazu u vaginu, normalno ima malu rupu na sebi, koja dozvoljava menstrualnoj krvi da slobodno prolazi. Međutim, kod nekih devojaka se dešava da imaju skroz zatvoren himen (membranu) koja totalno blokira otvor vagine. Uglavnom se diagnostikuje tokom tinejdžerskog doba, nakon što se dobije prvi ciklus. Mentruaciona krv ne može da izađe iz vagine, pa se nakuplja unutra, izazivajući bol. Kada se jednom dijagnostikuje, himen se ispravlja relativno malom hirurškom procedurom, koja ne utiče na mogućnost imanja seksualnog odnosa niti na trudnoću u budućnosti.

5. Mekane kvrge

Malo bi bilo čudno da osetite kvrgice na vaginalnim usnama. Ovo se dešava kada se razvije cista na Bartolinovoj žlezdi u vagini. Svaka strana spoljnih vaginalnih usana sadrži Bartolinovu žlezdu, mali organ koji postoji da bi vlažio spoljni kraj vagine. Stvar je u tome, što se neretko dešava da se neka od tih žlezda začepi. Tečnost se zatim skuplja unutar nje i tako stvara kvrgu koja varira u veličini od graška do klikera. Pravi problem nastaje kada se žlezda inficira i pretvori u apsces. To ćete znati ako kvrga postane bolna i osetljiva, a možete se i prehladiti i imati povišenu temperaturu.  Ako se u kanalu formira cista, to može biti neprijatno, ali ne i bolno. Ako vam se zadesi ovo, obavezno posetite ginekologa, što je pre moguće, koji će drenirati apsces i prepisati vam antibiotike. Ove upale se mogu vraćati, sve dok se cela žlezda ne izvadi.