Oporavak pacijenata koji su preležali kovid nekada nije ni lak, ali ni kratak. Doktori Ljiljana Timotijević i Vladan Miodragović preporučuju da se laganim tempom treba vraćati u formu, naročito to važi kod pacijenata koji su imali teže forme bolesti. Ima i vežbi disanja koje se mogu raditi u kućnim uslovima.
Danas se zna da korona virus ne pogađa samo pluća. Ova multisistemska bolest pogađa ceo organizam, od pluća do bubrega.
Postavlja se pitanje, od 100 kovid pozitivnih pacijenata, koliko njih mora na postkovid rehabilitaciju.
Dr Ljiljana Timotijević, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti rekla je u emisiji RTS-a “Nazdravlje” da bi neka gruba procena bila da će svi pacijenti, koji su preležali kovid u bilo kom trenutku, biti prinuđeni da se obrate bilo njima ili internistima što se tiče rehabilitacije.
Kaže da neka iskustva govore za sada o tome da je kod 10 odsto, od 100 pacijenata, potrebna postkovid rehabilitacija – to su pacijenti koji su preležali kovid u prethodnoj godini, a sada se javljaju sa postkovid simptomima.
Dr Vladan Miodragović, endokrinolog iz Specijalne bolnice “Merkur” u Vrnjačkoj banji navodi da se kroz praksu i ambulante vidi da to nisu samo pacijenti sa teškom kliničkom slikom, već ima i mlađih, koji su lečeni kućnim uslovima i veliki broj iziskuje postkovid rehabilitaciju.
Timotijević ukazuje da se pacijenti javljaju zbog otežanog disanja, kratkog daha i izrazite malaksalosti.
– Malaksalost i iscrpljenost jako dugo traju i ne mogu da izađu na kraj bez naše pomoći – kaže ona.
Doktor Miodragović kaže da su primarna ustanova koja radi sa obolelima od dijabetesa, ali dosta pacijenta se javlja sa pogoršanom glikoregulacijom, takođe ima i mladih koji do bolesti kovida nisu znali za povišen šećer.
– Kroz ambulante zbrinjavamo pacijente i tu vidimo šansu kroz poskovid rehabilitaciju ne samo da se vrate u formu nego i lečenje sekundarnih bolesti – istakao je doktor.
Prema njegovim rečima, pacijenti se žale na umor, malaksalost, kratak dah, bolove u mišićama, nogama, imaju osećaj lupanja i preskakanja srca – veliki je procenat takvih pacijenta sa tim simptomima.
Doktorka Timotijević kaže da na pregled dođu mahom pacijenti koji su hospitalno lečeni i kojima u otpusnoj listi piše da treba da se jave Gradskom zavodu za bolesti pluća.
– Ono što je važno reći je da je kod svih pacijenata neophodna rehabilitacija i kod onih sa blažom kliničkom slikom, tako i kod težih. Neophodno je da se održi tonus muskulature, pokretljivost zglobova, da se stave na noge. Kada dođu u Gradski zavod imaju kontakt sa fizioterapeutim koji ih ponovo uči vežbama disanja, kako da sede, ustanu i kako da spavaju – rekla je Timotijevićeva.
Dr Miodragović objašnjava da se pacijentu najpre uzme anamneza, zatim ide na pregled lekara interniste, meri se saturacija, uradi se ultrazvuk srca, odlazi kod fizijatra i onda se doziraju vežbe disanja i procenjuju kojim će tempom da radi rehabilitaciju.
Boravak u na čistom vazduhu u prirodi, korišćenje mineralnih voda i hiperbarična komora, ubrzavaju oporavak, kod pacijenata koji su već dolazili, povećala se distanca koju mogu da pređu, umor je manji, smanjuje se bol u mišićima, pa su rezultati pozitivni, kaže on.
Doktorka Timotijević ukazuje da je dužina oporavka individualna i zavisi od toga da li je pacijent u kovid ušao kao zdrav ili sa pridruženim bolestima.
Takođe, zavisi od toga da li je pacijent bio na kiseoničnoj potpori u intenzivnim negama ili je ambulantno uspeo da završi lečenje.
Ističe da pacijenti moraju da shvate da oporavak ne ide tako brzo s obzirom da je kovid sistemska bolest, kojom su zahvaćeni svi organi i tkiva.
Podseća da je Gradski zavod kovid trijažni centar, i u toj ustanovi u toku je izrada platforme koja će biti dostupna pacijentima da prate koje vežbe, uz savete, da rade u kući.
Prema njenim rečima, najjednostavnija vežba je podizanje ruku sa dubokim inspirijumom i onda spuštanje ruku ka telu – ekspirijum i ponavljati što češće do granica koje organizam može sam sebi da zada.
Doktor kaže da se laganim tempom treba vraćati u formu, naročito ko je imao teže forme bolesti.
– Moraju da budu strpljivi naročito ako imaju pridružene bolesti, apelujem na strpljenje – istakao je Miodragović.
Odgovarajući na pitanje kako da pacijenti spavaju i sede, Timotijevićeva kaže da je neophodno da pacijenti spavaju na stomaku jer se rasterećuju pluća, a preporučuje sedenje u nekom poluležećem položaju.
