O bolestima bubrega i mokraćnih kanala govorio je nefrolog prof. doktor Zoran Kovačević u emisiji “Vikend na K1”.
– Emisije edukativnog tipa o zdravlju su sve više potrebne. Nažalost, sve veći broj naših građana u Srbiji postaju lekari i postaju konkurencija. Razmenjuju se mišljenja na društvenim mrežama što često vodi ka pogrešnoj dijagnozi, lečenju i nepotrebnoj upotrebi lekova. Ljudi smatraju da su prepametni i misle da mogu da “lete na mesec ako pročitaju neke stvari”. Narod mora da shvati da je glavna stvar nije lečenje nego prevencija – rekao je doktor.
Danas su česte bolesti bubrega i bolesti mokraćnih kanala
– Ako se u obzir uzmu primarna oboljenja koja zahvataju bubrege ona iznose oko 3-5 odsto. Mislim da je to čak i visok procenat. Međutim, veliki procenat čine infekcije urinarnih organa, bubrega i mokraćne bešike, naročito kod žena zbog anatomskih karakteristika urogenitalnog trakta. Kalkuloza je veoma česta. Kada sam boravio u Izraelu, u Crnoj Gori je to manje izraženo, gde su visoke temperature, smanjen je unos tečnosti. Visoke temperature koncentrišu mokraću i kao posledica toga se javljaju kalkuloze, ima tu malo i genetike ali to je više način života. U Izraelu kada stoje na stanici, to bih preporučio i našim građanima, svako nosi jednu flašicu od pola litre vode i na svakih pola sata uzmu 4-5 guljaja. Faktički na taj način nadoknađuje se voda koja se izgubila znojenjem, smanjuje se koncentracija same mokraće i mogućnost stvaranja same kalkuloze. To je ta preventiva. Ne treba da se popije pola litra tečnosti odjednom zato što će se osoba kupati u znoju i to neće imati značaja na razblaženje same mokraće – otkrio je doktor Kovačević u emisiji “Vikend na K1”.
Usled nedostatka vode u bubregu, javlja se bolest kamena u bubregu i peska u bubregu rekao je doktor.
– Imate porodice koje su opterećene genetski i sklone su stvaranju kamena. Jedan od glavnih razloga, pored genetike, u periodu velikih vrućina i tokom fizičkog bavljenja poslom potrebno je unositi veće količine tečnosti, oko 4 litra, u manjim vremenskim periodima da bi se sprečila mogućnost nastanka kamena u bubregu. Kada krene kamen u bubregu to je neopisiv bol. Međutim, medicina je tu uznapredovala i postoje laserski aparati za razbijanje kamena. Jedan od najboljih aparata u Srbiji nalazi se na VMA – kaže doktor.
On ističe da često u ovoj životnoj ludnici zaboravimo na svoje zdravlje.
– Ako kamen pređe određenu veličinu, veći je od dva centimetra, pacijent mora da ide na operaciju. Ako je do dva centimetra i nalazi se u samom bubregu on se može razbiti i spontano eliminisati. Predlog za sve građane Srbije jeste da jednom godišnje prekontrolišu bubrege. Kada krene kamen i napravi onkluziju samog uretera tada se javljaju veliki problemi i tada se bolesnik javlja lekaru i kreće lečenje. Kod bolesnika koji imaju povratne kalkuloze potrebno ih je ispitati da li postoji genetski razlog za često ponovno javljanje samog kamena – rekao je doktor Kovačević u emisiji “VIkend na K1”.
Zoran Kovačević je objasnio koja je razlika između peska i kamena u bubregu.
– Veličina peska je jedan milimetar. Međutim, ultrazvukom se može otkriti kamen ako je veći 1,5-2 milimetra. Ako čovek nema tegoba, a doktor mu kaže da ima pesak to treba primiti sa velikim znakom pitanja. Kada je kamen veći od tri milimetra može se videti jasno na ultrazvuku. Tada ga je lakše eliminisati. Čak i kamen od dva milimetra može napraviti tegobe. Svaki prolazak kamena od 1,5 milimetara kroz ureter uzrokovaće tegobe.
Doktor je objasnio kako izgleda lečenje bolesti bubrega.
– Postoji jedan veliki problem danas u Sbiji, a to je samoinicijativno lečenje. Bubrežna insuficijencija (HBI), a to je akutno zatvaranje i prestanak rada bubrega, je problem koji se veoma često događa u klinici. Međutim, može se dogodti i kod ljudi koji su relativno zdravi. Bubreg akutno brzo prekida svoju funkciju, dolazi do skoka uree i keatinina, smenjenja diureze na ispod 400 mililitara na šest sati i to je jedan od znakova da ulećemo u akutnu bubrežnu insficijenciju. Ne treba da se plašimo ako smo zdravi i mladi. To se odnosi na jednu grupu bolesnika koji imaju bolesti koje su rizik za nastanak akutne bubrežne insuficijencije. Ko ima preko 60-65 godina ima razloga da vodi računa prilikom lečenja antibioticima i ne steroidnim antireumaticima, kao što su diklofen, brufen, antipiretici, nekim antibioticima koji mogu da deluju nefrotoksično na bubreg i da izazovu akutnu bubrežnu insuficijenciju. Osobe koje imaju veliki rizik od nastanka HBI su srčani bolesnici, dijabetičari, pacijenti sa cirozom jetre i sa raznim infekcijama. Bolesnici ne mogu prepoznati tegobe do trenutka dok se ne razvije HBI, a to su mučnina, povraćanje, skok krvnoga pritiska, edemi koji se mogu javiti, poremećaji svesti, masa komplikacija koje akutna bubrežna insuficijencija daje – objašnjava Kovačević i dodaje šta je poenta u ovakvim slučajevima:
– Ono što je dobro za jeste da je HBI reverzibilna. Nije sam bubreg uzrok akutne buberžne insuficijencije nego faktori rizika. To je dehidratacija koja traje, pad krvnog pritiska, infekcije koje nisu regulisane, kalkuloza bubrega, ako dođe do začepljenja uretera, srčana oboljenja zbog kojih manje krvi prolazi kroz bubrege… To je sve posledica nastanka HBI. Poenta je da se ne lečite sami. Zdravstvo je razvijeno imate specijaliste i lekare opšte prakse. Često smo skloni da čim nas malo zaboli glava da popijemo dikofen, brufen, itd… Nesteroidni antireumatici su nefrotoksični, otrovni su ako se koriste u ogromnim količinama. Ako uzmete jednu ili dve tablete ne treba da očekujete akutnu bubrežnu insuficijenciju. Morate imati konsultacije kod lekara, nemojte sami sebi biti lekar. Ako ste srčani bolesnik, imate cirozu jetre, pad imuniteta, sve to morate reći svom lekaru. Moj predlog je da konsultujete struku za HBI i da poštujte svoje bubrege – ispričao je Kovačević za K1.
Doktor je objasnio zašto su bubrezi toliko važan organ u našem organizmu.
– Bubrezi prvo regulišu metabolizam, količinu vode koja je potrebna za naš organizam i elektrolite. Druga stvar oni regulišu gustinu čestice koje se nalaze u našim krvnim sudovima. Oni regulišu odnos između baznih materija i kiselih materija i održavaju idealnu PH vrednost za naš organizam. Bubrezi luče i sve otpadne materije iz našeg organizma, ali takođe i hemijske toksine. Neke od tih toksina smo uneli i preko lekova. Bubreg je osnova za arterijsku hipertenziju. Faktički srce je posledica dejstva arterisjke hipertenzije i ono je reguliše. Zato bolesnici na dijalizi moraju uzimati dodatne lekove kako bi imali određeni nivo krvne slike. Aktivni vitamin D se stvara u bubrezima. To je jedna “mala fabrika”, manja od jetre, koja je veoma bitna za naš organizam i zato ih treba čuvati – rekao je nefrolog Zoran Kovačević u emisiji “Vikend na K1”.
