“U celoj bolnici ima blizu 900 bolesnika, a u jedinici intenzivnog lečenja najtežih bolesnika ima negde oko 90. U svakom trenutku još negde oko pet odsto ležećih bolesnika se pogorša u toku 24 sata, tako da je stalna fluktuacija između poluintenzivnih nega i intenzivnog lečenja”, rekao je Marković.
Istakao je da je najmlađi pacijent u jedinici intenzivnog lečenja 1983. godište, a najstariji ima 89 godina.
“Na invazivnoj mehaničkoj ventilaciji je između 50 i 60 bolesnika i još negde oko 30 bolesnika koji su na neinvazivnoj mehaničkoj ventilaciji. Pokušavamo da izbegnemo invanzivnu mehaničku ventilaciju ili su u procesu oporavka tj. odvajanja od invazivne mehaničke ventilacije”, objasnio je Marković.
Poslednje dve nedelje u Batajnici svakodnevno ima oko 90 prijema. Marković ističe da je u decembru bio težak trenutak kada je počela sa radom bolnica i da su u kratkom periodu imali prijem velikog broja pacijenata, ali da je taj broj bio upola manji nego što je danas.
Naglašava da se Klinički centar sve vreme bavi i zbrinjavanjem nekovid bolesnika.
“Jedan broj zaposlenih kada završi svoju smenu u kovid bolnici u Batajnici, bez predaha, bez odmora ili sa jednim danom odmora, vraća se u Klinički centar Srbije”, poručuje Marković.
“Možda teži talas od svih prethodnih”
Naglasio je da su zbog povećanja broja pacijenata koji su na bolničkom lečenju zatražili pomoć osoblja iz drugih zdravstvenih ustanova.
“Juče nam je stigla pomoć srednjeg medicinskog kadra sa Kosova, tako da su zaista uključeni i centralna Srbija, Kosovo i Vojvodina. Svi dolaze da nam pomažu ne bi li se izborili sa ovim talasom koji je poprilično težak i možda teži od svih prethodnih”, naveo je Marković.
Na pitanje može li da se napravi neki presek koga najviše pogađa kovid, Marković kaže da kovid pogađa sve, a da mlađa populacija prolazi sa blažim simptomima i da još nema izrazito teških slučajeva kod mladih, dok stariji prolaze mnogo teže.
“Ono što je novo i drugačije, to je da je ženski pol više zastupljen posledih par meseci nego što je to bilo u prethodnoj godini. Ranije smo imali 80 odsto muškaraca, a sada je otprilike skoro pola-pola”, rekao je Marković.
Istakao je da su ugroženi izrazito gojazni pacijenti.
“Imamo bolesnike koji su teški i blizu 200 kilograma i užasno su teške njihove kliničke slike iako su jako mladi i među najmlađima u bolnici”, naglašava Marković.
“Željni smo normalnog života, ali još nije vreme”
Govoreći o tome da li se nešto promenilo u samom virusu, Marković kaže da se kod nekih pacijenata mnogo brže komplikuje situacija, u prvih nekoliko dana nakon pojave simptoma razvijaju se izrazito teške kliničke slike. Bolesnici moraju da budu hospitalizovani već drugi-treći dan od pojave simptoma, napominje Marković.
“Ljudi su se umorili i zamorili od priče o kovidu, željni su normalnog života, ali još nije vreme. Krenuli smo u vakcinaciju, ali još nismo dostigli dovoljan broj vakcinisanih da možemo da se ponašamo iole normalno“, rekao je Marković i dodao da mu je Izrael zvezda vodilja u borbi protiv kovida, jer su vakcinisali više od polovine populacije.
Odgovarajući na pitanje šta mu daje snagu da nastavi sa poslom posle godinu dana borbe u crvenoj zoni, Marković kaže da snagu daje spašen ljudski život.
“Najsrećniji smo kada vidimo bolesnika koji napušta jedinicu intenzivnog lečenja, prelazi u poluintenzivnu i odatle odlazi kući. Nažalost, vidimo mnogo teških sudbina, vidimo mnogo smrti i to je nešto sa čime se borimo i što ostavlja trag”, rekao je Marković.
Naveo je da je najveći problem zdravstvenim radnicima što su umorni i da zbog rada u smenama imaju problem sa insomnijom.
“Svi smo već toliko iscrpljeni da ljudi imaju problem sa spavanjem, nemogućnošću koncentracije i bojim se da će ovo ostaviti mnogo dublji i teži trag kada se sve ovo završi, ja se nadam u dogledno vremen”, naglasio je doktor.
Za kraj Marković je uputio poruku svima koji ne veruju da virus postoji.
“Ljudi, virus postoji i može da ubije. Ne bira godište. Nije vreme ni da skinemo maske dok se ne vakcnišemo, revakcinišemo, sačekamo da prođe taj period. Ukoliko sve to ispunimo, ja se iskreno nadam da bismo možda mogli, ali bojim se da ćemo tek sa jeseni imati neku normalniju situaciju”, zaključio je Marković.
