Direktorka Instituta za primenu nuklearne energije Dr Marija Gnjatović rekla je za RTS da je sprovedena studija pokazala da imunizacija u kombinaciji sa zaražavanjem omikron sojem koronavirusa daje superimunitet.
Studija je rađena od januara i kod 500 ispitanika proveravan je antitelni odgovor.
“U studiji smo imali ispitanike koji nikada ranije nisu bili izloženi virusom, ali su stekli jako dobar antitelni odgovor i jako stabilan nakon omikrona”, navodi Gnjatovićeva.
Kod ispitanika koji su šest meseci pre zaražavanja bili vakcinisani, a nisu imali dobar antitelni odgovor, nakon omikrona su stekli superimunitet.
Pojasnila je da se ispostavilo da su vakcine manje štitile kod omikrona, jer je bilo mnogo izmena u s-proteinu, koji je sastavni deo vakcina.
“Naš organizam pamti izloženost, čak i kada nije došlo do stvaranja antitelnog odgovora posle vakcinacije. Sada se rezultati vide, u kombinaciji vakcine i zaražavanja omikronom”, rekla je Gnjatovićeva.
Šta možemo da očekujemo od deltakrona?
Trenutno je aktuelan deltakron soj virusa, koji je hibridna varijanta delta soja i omikrona.
Gnjatovićeva kaže da se zasad smatra da nije posebno opasan, iako može da se očekuje da se brže širi, jer ima s protein kao omikron, a on je odgovoran za vezivanje za humane ćelije, zbog čega se brzo širi.
Zasad je mali broj ljudi zaražen ovom varijatnom.
“Veliki broj ljudi bio je zaražen ili omikronom ili deltom, ili je vakcinisan, pa se očekuje da će stvoreni imunitet delovati i na deltakron”, kaže dr Gnjatović.
Ističe, međutim, da treba biti na oprezu i zbog situacije u Evropi. U Nemačkoj je zabeležen rekordan broj obolelih u odnosu na 100.000 stanovnika.
