Zasićene masti ne zapušavaju arterije i ne povećavaju rizik od srčanog udara, tvrde trojica kardiologa u svom radu koji je objavio "British Journal of Sports Medicine".

 

Oni tvrde da je oslanjanje na hranu označenu kao “nemasnu” i “protiv holesterola” pogrešno, kao i da “nema povezanosti između konzumacije zasićenih masti i opšteg mortaliteta, bolesti srca, smrti usled infarkta, šloga ili dijabetesa tipa 2 kod zdravih odraslih ljudi”.

Ipak, kažu da je mediteranski tip ishrane i 22 minuta šetnje dnevno najbolji način sprečavanja nastanka srčanih tegoba.

Rad koji su objavili Paskal Mejer, kardiolog Univerzitetskog koledža u Londonu i urednik časopisa “BMJ Open Heart”, Rita Redberg, urednica američkog časopisa ” JAMA Internal Medicine”, i Asim Malhotra, kardiolog Lister bolnice u Stivenedžu (Velika Britanija), pokrenuli su žestoke kritike raznih stručnjaka za kardiologiju. Neki kažu da njihova gledišta uopšte nisu zasnovana na proverljivim dokazima i da izazivaju dodatnu zabunu u javnosti o tome koju hranu treba jesti, a koju izbegavati.

Stručnjaci koji odbacuju ideju da izbegavanje zasićenih masti sprečava srčana oboljenja, pak tvrde da se svi problemi mogu izbeći “nerestriktivnom mediteranskom ishranom sa najmanje četiri kašike maslinovog ulja dnevno”.

Kritičari ih, pak, optužuju za naivnost i ignorisanje dokaza koji su u kontradiktornosti sa njihovom teorijom.

Dr Gevin Sanderkok, direktor istraživačkog centra Eseks univerziteta, odbacio je njihove tvrdnje o koristima “zamene rafinisanih ugljenih hidrata zdravim masnim namirnicama”, kao netačne i bez dokaza. “Moramo nastaviti da proučavamo složenu vezu između masnoća, holesterola i srčanih bolesti, ali ne smemo menjati jedan mit drugim”, rekao je on.

S druge strane, neki su ih podržali, pa dr Meri Henon Flečer, koja je na čelu medicinskog odeljenja Olster univerziteta, kaže da su njihovi saveti “nešto najbolje što je pročitala u poslednjih nekoliko godina”.

“Šetnja 22 minuta dnevno i uzimanje prave hrane. To je odlična poruka javnosti. Moderna ideja zdrave ishrane koja podrazumeva unos nemasne i niskokalorične hrane nije zdrava. Sve te namirnice su izmenjene kako bi bile nemasne i nisu uopšte zdrave. Prava hrana u umerenim količinama i svakodnevno vežbanje su ključ zdravlja i vitalnosti, ali je to suviše jednostavna poruka da bi je ljudi prihvatili kao savet”, smatra ona.

Drugi stručnjaci, poput nutricioniste Gejnora Basela, smatraju da su naučnici na dobrom tragu, ali da ishrana ne treba da sadrži 41 odsto masnoća, kao što oni preporučuju, nego najviše 11 odsto.