Iako porođaj za ženu predstavlja najvažniji i najintimniji čin, sve češće se priča i piše o prisustvu supruga na porođaju. I dok se neke žene zgražavaju nad tom činjenicom, druge su oduševljene i porođaj ne bi ni mogle da zamisle drugačije.
Nekada su žene bile mnogo jače, stvari su lakše podnosile i bile su usredsređene isključivo na sebe i bebu i nisu želele da svoje muškarce izlažu “neprijatnim” trenucima.
Međutim, vremena se menjaju…
Današnje porodilje imaju strah od porođaja i od toga “da li će sve biti u redu”. Zbog toga odlučuju da njihov muškarac bude kraj njih u momentima kada dete donose na svet.
U Srbiji prisustvo oca na porođaju nije toliko česta pojava.
– Postoji nekoliko razloga za to. Prvo, troškovi su najčešći razlog tome. U većini bolnica koje uopšte pružaju tu mogućnost prisustvo se plaća, a cena se razlikuje. U inostranstvu se ovaj čin najčešće ne plaća. To kod nas i predstavlja posebnu uslugu jer da bi otac prisustvovao porođaju trudnica mora da leži u odvojenom boksu, a takvih ima možda dva do tri od ukupno 10. Boksovi moraju da budu odvojeni da mušarac ne bi mogao da gleda druge trudnice. Ipak, u velikom broju bolnica u Srbiji još uvek ni ne postoje odvojeni boksevi i to bi bio drugi razlog zbog kojeg još nije rasprostranjeno po Srbiji – objasnila je studentkinja Medicnskog fakulteta Jovana Stojanović, koja je boravila u ginekološkom internatu i bila rada da sa nama podeli svoje znanje.
Foto: Foter/photosavvy/photo on flickr
Jedan od razloga neprisustvovanja oca porađuju je i manjak informisanosti, prosvećenosti naroda i uopšte želje muškaraca, u našem još uvek šovinističkom sistemu, da budu uz žene u tim trenucima.
– Pored mog muža mi je sve lakše. On je želeo da bude uz mene, da mi pruži podršku, da vidi malog bebca kako izlazi, a i da bi presekao pupčanu vrpcu! Da nije bio sa mnom, većinu vremena bih bila sama u sali. Imala sam jake kontrakcije, skoro pa nepodnosljive. Bilo mi je lakše kada sam dobila epidural,a tada sam se raspričala sa njim. Sve vreme je bio pored mene. Naravno, nije smeo da bude sa one strane odakle beba izlazi. Njemu ništa nije bilo gadno, presrećan je što je video rađanje svog sina, a video je više od mene – ispričala je Milica Stošić svoje prelepo iskustvo.
Prisustvo oca sa sobom nosi i pozitivne i negativne strane.
– Pozitivna strana prisustva je pružanje podrške trudnici, deljenje trenutka rađanja zajedničkog deteta, sticanje uvida u to kroz šta žena prolazi u toku porođaja, što muškarac nikad neće morati. Prvorotke se najčeše dugo porađaju, u smislu da leže i po 15 sati u boksu, polako se grlić materice otvara i sprema za izlazak bebe. Sigurno da je njima lakše da kroz taj period prođu sa nekim, mužem, sestrom, drugaricom, s kim god ko će joj praviti društvo i time joj skretati misli sa bolova. Međutim, postoje i loše strane čitavog procesa. Nažalost, može da se desi neka komplikacija, kada je poželjno da otac izađe iz porođajne sale, i da pusti lekare da se izbore sa situacijom na profesionalan način, a da ne stavara paniku. Takođe, očevi bi trebalo da se suzdrže od telefoniranja užoj i široj okolini da je postao otac dok je još u porodilištu jer to može da remeti normalan posao oko njega – objasnila je Stojanovićeva.
Foto: Foter/daniel.baker/photo on flickr
Majka dvogodišnjeg dečaka opisala nam je njen porođaj, koji nije bio nimalo jednostavan. Ona tvrdi da bi njen suprug negativno uticao na čitav ishod.
– Ja sam imala veoma loše iskustvo u jednom beogradskom porodilištu. Imala sam jake kontrakcije i nesnosne bolove, pa mi je anesteziolog ubrizgao epidural. Međutim, moja kičma iz nekog razloga nije prihvatala injekciju. Zbog toga su pokušali još jednom i još jednom i odustali. Odlučili su da me porađaju prirodnim putem. Naprezala sam se, ali beba nije htela da izađe. Tada je lekar pozvao načelnika da zatraži dozvolu za korišćenje vakuuma. Ali srećom, babica nije dozvolila. Isekla me je što je više mogla i bebu na silu izvukla. Njemu je pupčana vrpca bila tri puta obmotana oko ruke i jednom oko vrata, pa se zbog toga mučio da izađe. Sada zamislite da je svemu tome prisustvovao moj muž. Bolje da ne zamišljate – kroz osmeh je rekla Mirjana Jovanović.
Doktori nisu protivnici prisustva očeva porođaju, ali navode da “suprug ni u kom momentu ne bi smeo da se meša u posao lekara ili babice”.
– Kada beba izađe nije još kraj porođaja u pravom smisli te reči, tj. potrebno je da izađe i posteljica i da se zbrinu povrede na donjim genitalnim organima ako je do njih došlo. Taj deo lekarima više prija da obavljaju bez nadzora muža, a i mislim da sa psihološke strane ženin partner ne treba to da gleda – tvrdi budući ginekolog.
Iako u Višegradskoj postoji klinički psiholog, malo ko traži da sa njim razgovara.
– Smatram da bi to moglo da bude obavezan deo ukoliko suprug želi da u toku porođaja bude pored svoje žene. Tada bi on mogao da pita sve što ih zanima, ali i da smernice šta ne bi trebalo da radi dok je pored žene – zaključila je ona i posavetovala buduće očeve da zajedno sa trudnicama pohađaju psihofizičku pripremu za porođaj.
