Ljudi su prirodno naučeni da izbegavaju stvari zbog kojih se osećaju neprijatno – posebno kada smo umorni ili pod stresom – pa kako da “radimo teške stvari kada nam mozak stalno govori da izbegavamo napor?”
Zašto vam mozak govori da izbegavate napor?
Prema Roku, kada se ljudi osećaju umorno ili pod stresom, naš mozak će pokušati da sačuva mentalnu energiju “usmeravajući naš fokus na najdostupnije informacije koje se mogu prizvati kako bi nam pomogle da brzo donosimo odluke”. Ovo često dovodi do “najbolje pretpostavke” ili “istočne” odluke koja se naziva pristrasnost svrsishodnosti.
Sa pristrasnošću u pogledu svrsishodnosti, piše Rok, radimo šta god se čini ispravnim, ili žurimo sa prosuđivanjem, “bez pravilnog razmatranja svih promenljivih… jer je mozgu mnogo lakše da obradi postojeće ideje nego nove”. Kao rezultat ovog psihološkog principa, zvanog tečnost, mnogi od nas su prirodno skloni da jednostavno rade ono što im se čini ispravnim ili poznatim, piše Rok.
Pored toga, “hedonistički princip”, prema kojem su ljudi “napravljeni da se kreću ka stvarima zbog kojih se osećamo dobro i dalje od stvari zbog kojih se osećamo neprijatno”, dovodi do toga da naš mozak identifikuje napor kao negativan, jer je to težak posao, piše Rok.
Shodno tome, “kada putujemo novom i izazovnom putanjom – bez obzira na to koja je to staza – naši točkovi se podrazumevano vraćaju na istrošene staze”.
3 načina da ubedite sebe da radite teške stvari
Pa kako ljudi mogu da “rade teške stvari kada nam mozak stalno govori da izbegavamo napor?”. Rok opisuje tri načina da se naterate da se uključite u izazovne zadatke:
1. Bavite se teškim zadacima kada ste dobro raspoloženi
U studiji iz 2016. istraživači su otkrili da je manje verovatno da će ljudi pokušati da postignu teške stvari kada su uznemireni, piše Rok – ali ako su učesnici bili dobro raspoloženi, veća je verovatnoća da će se pozabaviti “teškim, ali suštinskim zadacima koji na kraju učiniti život boljim”.
Prema Roku, jedan metod koji ljudi mogu da koriste da promene način razmišljanja zove se “ponovna procena”, koja menja način na koji mozak percipira zadatak. Može biti “neverovatno efikasno kada izaberemo jedno jednostavno, lepljivo delo ili frazu koja označava gde želimo da budemo”, piše on.
Na primer, reći: “Osećaću se bolje kada ovaj novi proces stavim na papir”, moglo bi biti dovoljno da se mozak izvuče iz neproduktivne petlje, piše Rok.
2. Dajte svom mozgu pravu količinu autonomije
Kada su suočeni sa izborom, naš mozak često želi da podrazumeva najlakšu opciju. Međutim, piše Rok, ovo se može ublažiti ako pružimo podsticaje i izazovemo sebe da budemo inovativni.
Na primer, umesto da raspravljate o tome da li ćete pojesti zdrav ručak, Rok predlaže da se zapitate: “Da li želim ovu svežu salatu koja će mi dati energiju ili ovu krofnu od koje mi je pozlilo nakon što sam jeo prošli put i koja me je uspavala?”
3. Vežbajte način razmišljanja o rastu
Rok predlaže da se pridobije podrška drugih kako bi se suprotstavili obrascima ili sistemima koji sprečavaju formiranje novih navika “deljenjem priča o pokušajima, u okruženju gde se pokušaji cene koliko i rezultati”.
Na primer, Rok navodi kao primer tim rukovodilaca koji su pokušali da svoja jutra oslobode sastanaka kako bi mogli da završe svoj važan posao tokom tih sati. Prema Roku, dok su neki napredovali pod ovim modelom, drugi su više voleli da “duboko razmišljaju” kasnije tokom dana.
Nakon eksperimentisanja sa njihovim rasporedom, tim je zaključio da nova struktura ne funkcioniše dobro zbog njihovih sukobljenih vremenskih zona. Umesto toga, tim je izabrao drugačiju taktiku: samo ponedeljak ujutru bez sastanaka.
– Priznajući napredak postignut isprobavanjem nove navike, tim je mogao da nastavi eksperimentisanje, umesto da se samo vrati na stare načine – piše Rok.
