Naš um je sposoban da obavi bilo koji posao koji smo mu zadali, ali u praksi mi, umesto da ga koristimo za velike poslove, za postizanje velikih životnih ciljeva, mi ga koristimo za neke male bezvezne poslove, koji pomažu da tamo neki drugi ljudi ostvare svoj cilj, neki koji znaju gde su se zaputili, neki koji znaju šta hoće od svog života.
Osoba koja razmišlja o konktretnom i vrednom cilju pre ili kasnije će ga ostvariti, zato što aktivno razmišlja o njemu. Obrnuto, osoba bez jasnog cilja, osoba koja ne zna gde se zaputila, čije su misli samim tim konfuzne, osobe koje žive pod stresom, u svakodnevnom strahu i zabrinutosti, samim tim će kreirati život pun frurstracija, strahova, stresa i brige. I ako ne razmišlja ni o čemu, postaće ništa. Kako sejemo tako ćemo i požnjeti.
Ljudski um, u velikoj meri, možemo da uporedimo sa njivom nekog seljaka. Zemlja seljaku pruža mnogo izbora. Na toj zemlji može da poseje šta god poželi. Sama zemlja, uopšte, ne mari šta je seljak na njoj zasejao. Seljak o tome odlučuje.
Naš um, poput njive seljaka, će nam vratiti ono što smo posejali. Briga njega šta smo mi to posejali. Ako seljak poseje dva semena, na primer, jedno seme kukuruza i jedno seme bunike, uredno obe biljke zaliva, gnoji, brine o njima. Šta mislite šta će se dogoditi? Njivu uopšte nije briga šta je seljak zasejao. Kada dođe vreme, vratiće mu preepu otrovnu buniku, jednako lepu kao i kukuruz. Imaće dve prelepe biljke, jednu hranljivu, ali i jednu otrovnu. Znači, ono što što smo posejali, to ćemo i da požanjemo.
To je činjenica. Mi taj zakon ne možemo da promenimo i nemamo razloga da sumnjamo u njega, jer je to jednostavno zakon. Protiv njega ne možemo. Isto kao i zakon gravitacije. Pokušajte da se popnete na deseti sprat neke zgrade i proverite da li znate da letite.
Ljudski um je daleko plodniji, daleko neverovatniji i misteriozniji od njive seljaka, ali funkcioniše na apsolutno isti način. Njemu je potpuno svejedno šta smo u njega zasadili: uspeh ili neuspeh, jesmo u njega zasadili konkretan, vredan cilj dostojan naših ideala i naših vrednosti ili, pak, konfuziju, nerazumevanje, strahove, stres, depresiju i sve ostale negativne stvari. Ono što smo u naš um zasadili to će nam se vratiti.
Naš um je sposoban da obavi bilo koji posao koji smo mu zadali, ali u praksi mi, umesto da ga koristimo za velike poslove, za postizanje velikih životnih ciljeva, mi ga koristimo za neke male bezvezne poslove, koji pomažu da tamo neki drugi ljudi ostvare svoj cilj, neki koji znaju gde su se zaputili, neki koji znaju šta hoće od svog života.
Odlučite sada, šta je to što zaista želite? Stavite sve na papir i zasadite tu klicu u svoj um. To će biti najvažnija odluka koju ćete u svom životu doneti. Želite li da uspete u određenom poslu, želite li da napredujete u firmi za koju radite, u vašem društvu, u vašoj zajednici, ili organizaciji, želite li da se obogatite…? Sve što treba da uradite je da zasadite taj cilj, tu klicu u vaš um, dobro brinete o njoj da ne uvene, budete istrajni i radite uporno u pravcu tog cilja kojeg ste sebi zacrtali i vi ćete na taj cilj, pre ili kasnije, stići. To će postati stvarnost.
Ne samo da će sigurno postati stvarnost, nego nema šanse da se taj cilj ne ostvari. To je zakon! Kao zakon gravitacije. Uvek se možete popeti na zgradu i skočiti dole, ali ne možete gore. I tako je sa svim ostalim zakonima prirode. Oni jednostavno uvek rade, nisu fleksibilni da malo rade, pa malo ne rade. Uvek rade!
Razmišljajte o svom cilju, u pozitivnom i opuštenom smislu. Zamislite u svojoj glavi da ste već ostvarili taj cilj. Opustite mozak na tren i zamislite, vidite i doživite, vidite sebe kako radite stvari koje ćete raditi kada ostvarite svoj cilj.
