Svi volimo slatko, jer nas slatkiši čine srećnijima. Za to je nazaslužniji dopamin koji iz šećera luči naš organizam. Međutim, velika količina šećera nije poželjna u našem organizmu, a evo i zašto.
Većina šećera se prave od šećerne trske ili repe, a veštački napravljen šećer je veoma štetan po naš organizam. Kada unosimo slatkiše enzimi počinju da dele šećer na glukozu i fruktozu. Ceo ovaj proces se odvija u tankom crevu i svi potrebeni sastojci se dopremaju do ćelija.
Fruktoza
Ona putuje tankim crevom u krvotok odakle fruktoza ide direktno u jetru. Ovaj organ sagoreva fruktozu i pretvara je sastojke koje su potrebne našem organizmu. Međutim, jetra se brzo umara, zato kada jedemo mnogo slatko možemo izazvati njeno oboljenje. Previše fruktoze može dovesti do procesa lipogeneze, a smanjuje se i nivo dobrog HDL holesterola. Tako se povećavaju trigliceridi, a masnoća iz jetre putuje u arterije i povećava se rizik od srčanog i moždanog udara. Pored jetre zbog povećanja fruktoze strada i pankreas, koji je dodatno preopterećen u traženju više insulina za već obolelu jetru. Sve ovo može dovesti do gojaznosti i dijebetesa, ali i opšteg zapaljenja organizma.
Glukoza
Kroz tanko crevo prolazi glukoza koja podstiče pankreas da luči insulin. Taj hormon se putem krvi dostavlja u ćelije kako bi se obezbedila energija za vaš organizam. Većina slatkiša su puni glukoze koja našem telu daju kratkotrajni osećaj energije, jer naš mozak luči i hormon serotonin, koji brzo podstiče pospanost.
Insulin još i blokira horomon gladi, koji daje poruku našem mozgu da je organizam sit i zato što je više insulina to je veći osećaj gladi. U lažnom osećaju gladi telo čuva glukozu, koja se ispoljava u vidu sala koji se taloži na stomaku. Od previše slatkiša, pankreas luči insulin i naše ćelije postaju otporne, a sva glukoza koja ostaje pluta u našem krvotoku što izaziva dijabetes.
