TRAJE I PO GODINU DANA: Sindrom postkovida postao globalni problem – OVO su simptomi

Nepravilan rad srca, upala srčane maramice i mišića, bolovi u zglobovima, glavobolja, umor, samo su neki od simptoma koji se mogu javiti nakon preležanog kovda.

Doktor
Pixabay.com

Bez obzira na težinu kliničke slike kao i na godine, postkovid može trajati mesec, tri, šest meseci, ili čak do godinu dana.

Među pacijentima koji se žale na “produženi kovid” u određenoj meri ima i radno aktivnog stanovništva, između 35 i 45 godina kojima bolest traje i po nekoliko nedelja.

Zvanično, virus se u organizmu “zadržava” 7 do 10 dana, iako se ranije smatralo da je taj period duži, ipak sa mutacijom korone došlo je i do promene u dužini njegovog “opstanka”. Za sedam dana, očigledno, kovid može napraviti niz zdravstvenih problema, zato lekari apeluju na redovne kontrole i postepeno vraćanje regularnim fizičkim aktivnostima.

Naime, prema pisanju Politika, procena je da u Velikoj Britaniji 1,7 miliona ljudi ima dugi kovid, te pacijenti traže dodatna istraživanja i podršku.

Skoro polovina onih koji prijavljuju simptome duže od četiri nedelje patili su više od godinu dana. Najčešći simptomi su umor, magla u mozgu, nedostatak daha i bol u mišićima. Međutim, sada postoji oko 200 poznatih simptoma koji utiču na skoro svaki organ u telu, kaže Brendan Delanei, lekar opšte prakse i katedra za medicinsku informatiku i donošenje odluka na Imperial College London – piše Politiko.

Ono što svakako privlači pažnju je da većina onih koji pate od dugotrajnog Kovida na vrhuncu života – i karijere – između 35 i 49 godina, piše Politiko.

Što se naše zemlje tiče, od onih koji su preležali koronu, procenjuje se da je negde 10 odsto njih imalo neki oblik postkovida.

Ali, kako u ovom trenutku nemamo precizne podatke jer se uveliko rade istraživanja kako u svetu tako i kod nas, preslikaćemo računicu iz Britanije na našu zemlju. Dakle, pretpostavlja se da je negde oko 175.000 ljudi, odnosno 2, 5 odsto stanovnika naše zemlje imalo neki problem postkovidom.

Srce signalizira pojavu postkovida

Iako su pluća centralni organ koji kovid napada, virus dalje može napasti srce, jetru, bubrege. Što se postkovida tiče, srce alarmira da je problem nastao pa lekari apeluju na redovne kontrole.

Prof. dr Predrag Mitrović, kardiolog Urgentnog centra KCS, u razgovoru za “Blic” objašnjava da je Kovid-19 specifična infekcija i bez obzira koji je oblik u pitanju, može se desiti upala i drugih organa, srca i srčane kese, može se javiti upala jetre, bubrega, nerava, dakle, virus može napasti sve organe.

Kada je srce u pitanju može se javiti poremećaj ritma, ubrzan srčani rad, upala srčanog mišića, upala srčane maramice… Ono što je specifično je da se pacijenti javljaju kada osete izraženu malaksalost ili ako osete nepravilan srčani rad. Zato smo i govorili da posle preležane infekcije treba mirovati bar 40 dana, odnosno postepeno se izlagati fizičkom naporu. Nekim pacijentima, savetuje se i do tri meseca mirovanje. Ono što dešava kod određenog broja ljudi koji su imali postkovid sindrom a to je 10 odsto, tegobe se mogu nastaviti i nakon tih mesec dana, do tri meseca od preležane korone – objašnjava profesor Mitrović.

Postkovid može trajati šest meseci do godinu dana

Iako je korona pokazala da “deluje” individualno, tako je i sa postkovidom. Primera radi, postoje primeri preležanog kovida bez ikakvih posledica posle toga, dok s druge strane postoje oni koji se osećaju malaksalo, i imaju problem sa srčanim ritmom i po nekoliko meseci.

Postkovid može da se produži kod nekih ljudi i do šest meseci, pa i do godinu dana, ali još uvek se to ne zna precizno. Moramo biti svesni da se još uvek rade istraživanja i mi ne znamo šta će se dešavati posle dve godine, tri godine od preležane korone. Svakako, moramo biti obazrivi i ako se ne lečimo od srca uvek treba izvršiti kontrolu, a posebno ako se javi neki simptom. Dakle ukoliko neko oseća iznenadni zamor, ako srce ubrzano radi, potrebno je javiti se kardiologu – kaže profesor Mitrović.

Pacijenti u Velikoj Britaniji traže odgovor, ekonomija trpi udarce

Pacijenti u Velikoj Britaniji traže odgovore kada je postkovid u pitanju. Jedna od njih je i Rebeka Logan (41), koja je pre korone imala dinamičan i ispunjen porodični život. Ona je pre dve godine radila kao medicinska sestra na odeljenju za hitne slučajeve u Severnoj Irskoj, ali i je imala i sosptveni biznis kao fitnes instruktorka. Danas je uglavnom vezana za krevet i kuću, i otežano se kreće, Njen slučaj nije usamljen, piše Politiko.

Naime, britanska kancelarija za nacionalnu statistiku iznela je pocenu da je oko 1,7 miliona ljudi živelo sa dugotrajnim kovidom početkom marta u toj zemlji. Broj slučajeva je ove godine povećan za alarmantnih 200.000 mesečno.

Iako još nema dostupnih cifara koje procenjuju uticaj dugog kovida na tržište rada u Velikoj Britaniji, pogled na podatke i statistiku zapošljavanja nagoveštava udarac po ekonomiju, istakao je Кris Tomas, šef zdravstvene politike na Institutu za istraživanje javnih politika (IPPR).

Od kada je pandemija počela, videli smo pad veličine tržišta rada od nešto više od milion ljudi, što je prilično veliki pad“, rekao je on.

Globalno zdravstveno opterećenje

Ljudi koji su razvili dugu kovid u prvom talasu pandemije ne mogu to da dokažu jer u to vreme nisu bili dostupni besplatni testovi, istakla je En Li, govoreći iz Belgije u ime Long covid Europe, koalicije udruženja pacijenata.

Zdravstveni radnici im ne veruju. I to je veliki problem širom Evrope“, rekla je ona.

Pored toga, oni koji će najverovatnije patiti u tišini su oni na slabije plaćenim poslovima, na radnim mestima u kojima se suočavaju ljudi, kao što su radnici u prodavnicama i čistačice, koji nisu mogli da rade od kuće tokom pandemije.

Međutim, neke zemlje pak potpuno poriču postojanje postkovida, a na drugoj strani imamo i rešenje tog problema, a to je vakcinacija koja prema pojedinim istraživanjima utiče na oporavak posle kovida.

Agencija za zdravstvenu bezbednost otkrila je da vakcinacija nudi određenu zaštitu od dugotrajnog kovida. Studija u Rumuniji otkrila je da je 57 odsto ljudi razvilo dugi kovid na uzorku zaraženih, od kojih je samo 1 od 5 primio najmanje jednu dozu vakcine. A u visoko vakcinisanoj Danskoj, studija koja još nije recenzirana pokazala je da je 30 odsto imalo simptome šest do devet meseci nakon infekcije. Obe cifre su, ipak, veće od procene Svetske zdravstvene organizacije da oko jedna četvrtina ljudi iskusi simptome duže od četiri nedelje. Do sada je prijavljeno skoro 500 miliona slučajeva Kovida – piše Politiko.