TREBA LI DA BRINEMO? Srpski imunolog objašnjava: Šta INDIJSKI SOJ VIRUSA može da nam uradi?

Imunolog Dušan Popadić rekao je za RTS da postoje osobe koje su se zarazile i preminule posle vakcinacije, ali je veća šansa da se to ne desi ako se vakcinišemo. Navodi da bi se do kolektivnog imuniteta moglo stići u septembru ili oktobru ako se vakcinacija nastavi ovim tempom.

Pixabay

Imunolog Dušan Popadić rekao je, gostujući u Beogradskoj hrinici, da nije zabrinut zbog mutiranog indijskog soja virusa, već ga brine to što vakcinacija ne teče još brže.

“Vakcine koje imamo pokrivaju izvorni soj i nove definisane sojeve te daju širi odgovor, tako da ne očekujem da nove dve mutacije u jednom virusu predstavljaju problem za imunizovane osobe”, rekao je Popadić.

Kaže da virus može doći i do nas, možda je već tu, ali ga nismo registrovali, pa ne očekuje da će razviti mnogo teži oblik bolesti, ali i da će se dramatično brže širiti, jer ukoliko se pridržavamo svih mera, a pre svega ako se vakcinišemo, štitimo se efektivno i od indijskog soja.

Prema njegovim rečima, virus će mutirati dokle god postoji, jedno od osnovnih svojstava virusa je da se neprestano menjaju.

Virusu nije u interesu da postane patogeniji, jer se na taj način ograničava njegovo širenje, kaže on.

“Treba da se vakcinišemo jer smo ga na taj način u potpunosti nadmudrili”, rekao je Popadić.

Neko je primio vakcinu pa se zarazio

Dr Popadić ukazuje da postoje osobe koje su se zarazile i preminule posle vakcinacije, ali je mnogo veća šansa da se ne inficiramo, a ako i obolimo, da preživimo ako smo vakcinisani.

“To što postoji poneko ko je zaražen posle imunizacije jer se nije dovoljno pridržavao mera, ne govori protiv nego u korist imunizacije, jer je mnogo manji broj ljudi koji su se inficirali nakon imunizacije, nego onih koji se nikad nisu imunizovali”, istakao je Popadić.

Kako nevakcinisani ugrožavaju vakcinisane?

Popadić kaže da nevakcinisani mogu da ugroze vakcinisane na više načina. Pod jedan: nevakcinisani kada se razbole otežavaju pristup zdravstvnim resursima onima koji su se vakcinisali, jer nije kovid jedina bolest koja postoji, barem 20 ili 25 odsto zdravstvenog sistema, ako pogledamo ljudstvo, broj kreveta, potrošnju novca, posvećeno je kovidu, možda i više ako se gleda samo broj slobodnih kreveta.

“Oni koji se nisu vakcinisali ugrožavaju prava ovih koji jesu na lečenje od druge bolesti, ceo zdravstveni sistem je razvučen da praktično leči one koji su inficirani ovim virusom”, dodaje Popadić.

Ako se svi imunizujemo, onda ćemo svi imati normalan pristup zdravstvenoj zaštiti, kaže doktor.

Prema njegovim rečima, druga stvar: od ljudi koji boluju od autoimunskih bolesti, ljudi na dijalizi, ne možemo da očekivati optimalan imunološki odgovor.

“Kada bi svi bili vakcinisani, ove ranjive grupe ne bi imali od koga da dobiju virus”, istakao je Popadić.

Koliko smo daleko od kolektivnog imuniteta?

Imunolog navodi da bi to mogao biti septembar ili oktobar ako se vakcinacija nastavi ovim tempom.

To nije previše daleko što se tiče virusa koji mutira, ali je daleko za one koji rade u crvenim zonama ili ne mogu da stignu na operaciju zbog toga što su lekari zauzeti radom u crvenim zonama, kaže Popadić.

Na pitanje da li se vakcinisao, Popadić kaže da je 6. januara primio vakcinu, uzeo je prvu koja mu je ponuđena – Fajzerovu vakcinu.

Podvlači da ono što treba imati na umu je što se većina vakcina dobija u multidoznim pakovanjima.

Vakcina Astra-Zeneke nije smrznuta, kad pogledamo “sputnjik” i “Fajzer” – to su multidozna pakovanja i kada se odmrznu, nema zamrzavanja, objasnio je imunolog.

“Vremenski prozor u kome možemo da primenimo sputnjik je samo dva sata, za Fajzer šest sati, što znači treba da uzememo ono što se nudi, ne možete da odmrznete jednu dozu iz multidoznog pakvanja, ima za pet doza i primenite u roku od dva sata”, naveo je Popadić.

“Ostatak mora da se tretira kao drugi medicinski otpad, što košta, dolazimo u šizoidnu situaciju gde skupo plaćamo vakcine, a posle još da plaćamo uništavanje, potpuno je neprihvatljivo”, zaključio je dr Popadić.