TRI BROJKE KOJE ŽIVOT ZNAČE: Evo koje su normalne vrednosti KRVNOG PRITISKA, HOLESTEROLA I OBIMA STRUKA

dijeta
pixabay.com

Kontrolom ovih brojeva ne samo da ćete izgubiti kilograme nego ste i korak bliže zdravom životu.

 

Zbog stresnog i užurbanog načina života, često zaboravljamo činjenicu da je zdravlje najvažnije.

Kako bismo stvari držali pod kontrolom i bili zdraviji, svi bismo trebali da pazimo na ova tri osnovna broja.

Kontrolom ovih brojeva ne samo da ćete izgubiti kilograme nego ste i korak bliže zdravom životu.

Na ove 3 brojke bi trebalo da obratite pažnju:

Krvni pritisak

Za povišeni krvni pritisak može se reći da je bolest današnjice, a upravo održavanje tih vrednosti u normali može sprečiti brojne incidente, od srčanog do moždanog udara. Kako biste bili sigurni da ne spadate u rizičnu grupu, proverite svoj pritisak i uporedite ga sa ovim vrednostima.

Normalni krvni pritisak je 120/80

Pritisak između 120/80 i 139/89 nazivamo “rana hipertenzija”

Visoki krvni pritisak je 140/90 i više

Hipertenzija (visoki krvni pritisak) povećava rizik od moždanog udara, infarkta, aneurizme arterija i hroničnih bolesti bubrega. Hipertenzija nema nikakvih simptoma, a upravo se zbog toga visok pritisak zove i tihi ubica.

Obim struka

Pogledajte svoj struk i znaćete da li ste zdravi, kažu stručnjaci. Naime, visceralne masti (salo na stomaku), koje se obavilo oko unutarnjih organa šalje toksine u celo telo. Svakih 5 centimetara obima struka više povećava rizik od smrti za 9 odsto, upozoravaju neka istraživanja.

I dok nam indeks telesne težine (BMI) govori koliko kilograma imamo viška, ne otkriva nam informaciju o tome gde je masno tkivo raspoređeno. A veoma je važno da li je salo nataloženo na struku.

Istraživanja pokazuju da struk čiji je obim kod žena iznad 88 centimetara i kod muškaraca iznad 102 centimetra, može povećati šanse oboljenja od hroničnih bolesti poput dijabetesa i bolesti srca.

Veličina struka kod žena trebala bi biti do 80 centimetara, a kod muškaraca 93.

Nivo holesterola

Holesterol je najpoznatija masnoća u organizmu i prisutan je u svakoj živoj ćeliji. Razlikujemo dobar – HDL holesterol i LDL – loš holesterol, čiji povećan nivo u krvi prouzrokuje moguće bolesti srca i krvnih sudova, srčani i moždani udar.

Količina ne zavisi samo od unosu putem hrane, već se stvara i u telu. Smatra se da je oko 20 odsto ukupnog holesterola u telu dobijeno iz hrane, a oko 80 odsto se sintetizuje u jetri. Nekad se zdravom smatrala vrednost do 7 mmol/l, a danas su preporučene vrednosti holesterola za odrasle do 5 mmol/l.

Povišen LDL (loši) holesterol izaziva postepeno taloženje masnoća unutar kapilara i arterija, pa time postepeno izaziva arteriosklerozu, a time srčani, kao i moždani udar. Stoga je definisana njegova najviša preporučena vrednost, a trebalo bi da bude niža od 3,0 mmol/l.

Kako biste znali nivo holesterola, nužno je da posetite svog lekara, a nakon odgovarajućih pregleda, znaćete da li bi trebalo da snizite nivo holesterola u organizmu.



loading...