'Pre oko godinu dana, dok sam se kupala, na desnoj dojci sam napipala čvrstu lopticu veličine oraha. Pomislila sam - nije valjda, pa tek što sam napunila 24, stisla zube i otišla kod lekara' - počela je svoju priču Beograđanka Katarina.

Dvadesettrogodišnja devojka je odmah sutra, ranom zorom otišla kod ginekologa. Ono čega se najviše plašila, nažalost se pokazalo kao realnost.

– Ginekolog je na rendgen snimku zabeležio jasno ograničeno tkivo i ustanovio da se radi o takozvanom fibroadenomu. Reč je o benignom tumoru, pa je zbog veličine i naglog rasta ginekolog preporučio da uradim i mamografiju – priseća se Katarina.

To ju je posebno uplašilo, ali znala je da nema izbora.

– Kada sam sa svim snimcima otišla u Institut za onkologiju, doktor je potvrdio ginekologove pretpostavke. Bio je u pitanju fibroadenom. On je predložio hiruršku intervenciju kojom bi mi uklonili strano telo iz dojke. Na operaciju sam odmah pristala jer nisam želela da nastanu neke dodatne komplikacije i da se moje zdravstveno stanje pogorša – nastavlja priču mlada ekonomistkinja iz Beograda.

Fibroadenom predstavlja dobroćudni tumor dojke. Njegove dimenzije mogu biti male, ali u nekim slučajevima on naraste i do deset centimetara u prečniku. Nije retkost da se u jednoj ili obe dojke nađe nekoliko fibroadenoma različitih dimenzija.

Fibroadenom se javlja kao povećana koncetracija estrogena u mladom organizmu. On je uglavnom jasno organičen, što ga čini benignim, a ukoliko je manje veličine hirurška intervencija nije ni potrebna.

Uzroci nastanka ove vrste tumora nisu medicinski razjašnjeni, ali se pretpostavlja da je glavni krivac za njihovu pojavu povišen nivo polnih hormona, naročito estrogena.

– Najveća koncetracija estrogena u ženskom organizmu je između 20. i 40. godine života, kada najčešće nastaju fibrocistične promene na dojkama – objasnila je doktorka Aleksandra Kostić, načelnica ginekologije u Domu zdravlja na Banovom brdu.

Ova promena je uglavnom bezbolna, pa devojke retko primećuju promene na dojkama.

– Ne postoji način da sprečite nastanak fibroadenoma, jedino da na vreme opipate i ustanovite promene na dojkama. Ova vrsta tumora samo potiskuje okolno tkivo, ali ga na sreću ne uništava. Bolne komplikacije mogu nastati prilikom pritiska fibroadenoma na dojku, a ozbiljni problemi javljaju se ukoliko se desi maligna aliteracija, odnosno pretvaranje dobroćudnog u maligni tumor – naglasila je doktorka Kostić za Dnevno.rs.
Lečenje fibroadenoma zavisi od njegove veličine. Promene malih benignih tumora se prate na svaka tri meseca, a nekada se desi da spontano nestanu. Ako je tumor porastao preko jednog centimetra pribegava se hiruškoj intervenciji, a odstranjivanje daje kompletno izlečenje, tvrde lekari.

– Intervencija nije bila previše bolna i ja sam se brzo oporavila. Nisam dozvolila sebi da klonem duhom, iako su mi lekari savetovali da se u budućnosti manje nerviram i da izbegavam stres koliko mogu. Na svu sreću, sada je sve u najboljem redu, ali ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da nisam izraslinu primetila na vreme – zaključuje Katarina koja se danas sjajno oseća, normalno se ponaša i radi u jednoj banci.