Patolozi su obdukcijom pluća ljudi preminulih usled Kovida-19 u velikom broju slučajeva otkrili trajna i velika oštećenja, a upravo ta činjenica bi lekarima i naučnicima mogla da pomogne da shvate šta je tačno “dugi kovid”, odnosno stanje u toku koga zaraženi pacijenti nekoliko meseci pate od simptoma infekcije.
Naučnici koji su radili na ovom istraživanju tvrde da su otkrili jedinstvene karakteristike novog korona virusa što bi moglo da detaljnije objasni kako to ovaj virus može da nanese tako ozbiljnu štetu organizmu.
– Rezultati do kojih smo došli ukazuju na to da Kovid nije samo bolest koju izaziva smrt ćelija zaraženih virusom, već je verovatno i posledica toga što te oštećene abnormalne ćelije toliko dugo ostaju u plućima – kaže Mauro Đaka, jedan od autora studije i profesor na londomskom King’s koledžu.
Naime, tim ovih naučnika je u periodu između februara i aprila 2020. godine analizirao uzorke tkiva iz pluća, srca, jetre i bubrega 41 pacijenta preminulog usled Kovida u Italiji, i to u bolnici u Trstu.
Mauro Đaka dao je telefonski intervju za Rojters prilikom kog je izjavio da iako on i njegove kolege nisu uočili nikakve znakove virusne infekcije, niti upalu na ostalim organima, videli su, kako kaže, velika oštećenja strukture pluća, kao i to da je tkivo puno ožiljaka i oštećenja i da je skoro potpuno to oštećeno tkivo zamenilo ono zdravo.
– Pretpostavljamo da je jedan od razloga takozvanog ‘dugog kovida’ znatno i trajno uništenje zdravog plućnog tkiva. Čak i ako se pacijent oporavi od posledica kovida, šteta koju ta bolest napravi može da bude velika – dodao je.
A sve je više ljudi širom sveta koji, iako su zvanično preležali kovid, i dalje biju bitku sa simptomima.
Uglavnom su to umor, teško disanje i mentalna magla. Imaju malo energije, razdražljivi su, umorni, teško se koncentrišu, muče ih glavobolje i zaboravnost, osećaju depresiju i zbunjenost.
Profesor Đaka je rekao da je u gotovo 90 odsto od 41 pacijenta uočeno nekoliko karakteristika jedinstvenih za Kovid -19 u poređenju s drugim oblicima upale pluća.
Jedna od njih je značajno zgrušavanje krvi u plućnim arterijama i venama, a kod drugih pacijenata su neke plućne ćelije bile abnormalno velike i imale su puno jezgara, što je posledica spajanja različitih ćelija u pojedinačne velike ćelije u procesu poznatom kao stvaranje sincicijuma.
Rezultati istraživanja objavljeni u stručnom časopisu Lancet eBioMedicine ukazuju na to da je korona virus i dalje bio prisutan u brojnim vrstama ćelija.
– Prisutnost ovih zaraženih ćelija može da dovede do velike strukturalne promene uočene u plućima, koje mogu da potraju nedeljama ili mesecima, pa bismo upravo tako mogli da objasnimo dugi kovid – zaključuje ovaj naučnik.
