Vreme se ne može zaustaviti, kao ni neminovni procesi u našem telu, ali promenom životnih navika bar donekle ćemo pomeriti biološki sat unazad. U najširem smislu te reči, starenje obuhvata sve promene koje nam se dešavaju tokom života. To je univerzalni biološki proces odrastanja i sazrevanja, piše portal Lepa i Srećna.
Ljudi danas žive u proseku 30 godina duže nego pre sto godina. Pa ipak, kako postajemo stariji, kvalitet života opada i povećava se rizik od hroničnih bolesti. Važno je istaći da starenje nije isključivo posledica godina jer je poznato da neki ljudi stare sporije a neki brže. Danas je dokazano da je taj proces posledica oštećenja ćelija, posebno na nivou DNK. To se dešava svakog dana hiljadama puta, a spoljni faktori i stres dodatno ga ubrzavaju.
Matične ćelije
Oštećenja DNK nazivaju se mutacije, koje mogu biti na nivou gena i hromozoma. Mutacije u reproduktivnim ćelijama mogu da se prenesu na potomstvo. Oštećenja u ostalim ćelijama ubrzavaju proces starenja i smrt ćelije ili gubljenje njenih funkcija, što se godinama dešava i u matičnim ćelijama.
Matične ćelije su posebna vrsta ćelija koje imaju sposobnost da se dele i da od njih nastaju druge specijalizovane vrste ćelija. Na primer, od jedne vrste matične ćelije u koštanoj srži nastaju ćelije imunog sistema i crvena krvna zrnca. Matične ćelije se nalaze u relativno malom broju, po celom telu, i osnova su regenerativne sposobnosti. Mlađi ljudi imaju više matičnih ćelija, tako da im rane i prelomi brže zarastaju a organi se brže regenerišu, u odnosu na starije ljude.
Oksidativni stres
Jedan od glavnih faktora bolesti i ubrzanja starenja je oksidativni stres, do kojeg dolazi kada se poremeti ravnoteža slobodnih radikala i antioksidanata zaduženih da neutrališu njihovo dejstvo. Iako se slobodni radikali koriste u međućelijskoj komunikaciji i kao mehanizam odbrane, pošto je reč o nestabilnim molekulima, oni u organizmu mogu da stupe u hemijske reakcije s delovima ćelije i dovedu do različitih poremećaja.
To može biti pogubno, jer ne samo što uništavaju proteine i lipide u ćeliji i ćelijskoj membrani već dovode do poremećaja na genetskom materijalu. Mutacije DNK mogu dovesti do oštećenja ćelije, smanjenja njenih funkcija ili smrti, a u najgorem slučaju do razvoja hroničnih bolesti pa i maligniteta. Takođe, dolazi do oštećenja i smanjenja broja mitohondrija u ćelijama što je jedan od razloga manjka energije, posebno kod starijih ljudi.
Čarobni telomeri
Postoji još jedan biološki fenomen, koji su hiljade naučnih studija povezale sa starenjem, a to je skraćivanje telomera.
DNK u našim ćelijama podeljena je na 23 para hromozoma, koji su nasleđeni od roditelja, a njihovi krajevi nazivaju se telomeri. To su posebni zaštitni delovi na krajevima hromozoma poput plastičnih kapica na pertlama. Pri svakoj deobi ćelije dužina telomera se skraćuje.
Kada se telomeri toliko skrate da više ne mogu da zaštite hromozome, tada ćelija umire ili jednostavno prestaje da se deli, ispuštajući slobodne radikale i druge otrovne materije. Time se smanjuje broj funkcionalnih ćelija i samim tim slabi regenerativna sposobnost u tkivima i organima.
Zanimljivo je da neke životinje, kao što su neke vrste kornjača i jastoga, žive u proseku duplo duže od čoveka, ali starenjem bivaju jače, snažnije i potentnije, za razliku od čoveka koji u starosti postaje nemoćan. Dokazano je da one u svojim ćelijama proizvode dovoljno aktivnog enzima koji se zove telomeraza.
