Danas se sve više susrećemo sa ljudima koji su odabrali da se hrane kao vegetarijanci ili vegani. U Srbiji je to i dalje prilično retko i potrebno je uložiti dodatni trud jer je restorana i fast fudova sa ovom vrstom hrane veoma malo. Većina ljudi čak misli da je u pitanju neka vrsta pomodarstva, a ne briga o zdravlju i svest o drugim živim bićima.

 

Izraz vegetarijanstvo otiče od latinskih reči vegetus što znači živ, krepak ili čio i vegetatio što se prevodi kao biljke, rastinje.

Režim ishrane se sastoji od namirnica biljnog porekla što uključuje različlite mahunarke, žitarice, voće i povrće, a od namirnica životinjskog porekla konzumiraju se mlečni proizvodi, jaja, a najčešće i riba i morski plodovi. 

Vegani baziraju svoju ishranu u potpunosti na namirnicama biljnog porekla, dok isključuju sve što je životinjskog porekla, poput jaja, mlečnih proizvoda, pa i meda.

Postoji još mnogo režima ishrane koji se razlikuju od standardne, poput sirovih vegana, koji jedu samo sirovu hranu biljnog porekla, makrobiotičara koji praktikuju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki, frukturijanaca koji jedu samo plodove i semenje itd.

Vegetarijanstvo kroz istoriju

Vegetarijanska ishrana ima dugu istoriju, nekoliko hiljada godina ranije je bila veoma prisutna u Indiji, gde je i danas zastupljena kao spiritualna praksa. Samo jedan od primera je grčki filozof Pitagora koji je živeo krajem 6. veka p.n.e i bio je veliki pobornik vegetarijanstva. 

Još u 18. veku su bile poznate sve prednosti bezmesne ishrane, što je doprinelo popularizaciji vegetarijanstva među svim slojevima društva. U engleskom gradu Remsgejtu je osnovano Vegetarijansko društvo 1847. godine koje je i danas aktivno. Mahatma Gandi je postao član ovog društva 1889. godine. 

Saveti stručnjaka

Ukoliko se odlučite za izmenjen režim ishrane, bitno je da se dobro informišete i da potražite savet stručnjaka ukoliko imate neke nedoumice.

Kada je u pitanju bilo vegetarijanska ili veganska ishrana, ili bilo koji drugi izmenjeni režim ishrane, bitno je da se usklade telo, duša i um. Čovek mora da poznaje namirnice i da zna kako da zameni ono što izbacuje iz ishrane, npr. ako su u pitanju proteini iz mesa, neophodno je da se oni zamene odgovarajućim proteinima biljnog porekla. Postoje određena pravila koja je neophodno ispoštovati ukoliko se odlučite za vegetarijansku ili vegansku ishranu. Zdravlje je prioritet. Bitno je da se konzumiraju žitarice celog zrna zbog vitamina E, vitamina B i sl. i da vam ishrana bude raznovrsna – ističe nutricionistkinja Milka Raičević za Dnevno.rs.

Kada su u pitanju zdravstvene dobrobiti i nedostaci, postoje određene stvari na koje je neophodno obratiti pažnju.

Veoma je bitno za vegetarijance i vegane da na svakih šest meseci kontrolišu krvnu sliku jer su skloni anemiji. Međutim, mnogi su zdraviji od ljudi koji konzumiraju i meso i druge proizvode životinjeskog porekla jer nemaju holesterol, trigliceride, probleme sa varenjem i sl. Često se ljudima sa zdravstvenim problemima preporučuje ishrana bez mesa ili potpuno izbacivanje namirnica životinjskog porekla, što svedoči o tome da ovaj vid ishrane uz nadzor i pravilnu primenu može biti veoma koristan – smatra nutricionistkinja.

U poslednje vreme sve više ljudi se odlučuje za vegetarijanski ili veganski način ishrane, pa se postavlja pitanje da li su ljudi postali svesniji svog zdravlja i rizika modernog načina života ili je to na određeni način postao trend.

Trend jeste jer ide u korist tehnike. Danas blenderi, seckalice i druge mašine i pomoćni alati omogućuju da se hrana obradi i pripremi tako da bude iskoristiva. Brz tempo života nas tera da mislimo o zdravlju i svesni smo da je ishrana veoma bitan aspekt toga, jer “kada si gladan nisi sav svoj”  – poručuje Milka Raičević.

Svi koji žele da izmene svoj način ishrane danas imaju na raspolaganju najrazličitiju literaturu, recepte i smernice, a internet i društvene mreže su pune ličnih iskustava i saveta. Problem može nastati u tome što su u našoj zemlji neke namirnice manje dostupne ili se teško nalaze i veoma su skupe.

Telo, um i duh – kada komandujete tim principima nema sumnje ni konflikta. Bitno je da iskoristite ono što je dostupno na našem podneblju, sve drugo je pomodarstvo. Nije neophodno da nabavljate čia semenke, možete da iskoristite golicu, susam, lan – semenke koje je moguće naći kod nas i nisu skupe. Sjajno je da se edujukete i da menjate svoje navike, možete da ubacite različite namirnice ako ste u prilici, ali to nije neophodno. Sve što vam je potrebno može se na naći na podneblju gde živite i ja verujem da namirnice koje koristimo u ishrani trebaju da budu naše – ističe doktorka Raičević.

Iskustva “iz prve ruke”

Većina vegetarijanaca kao razlog za prihvatanje ovog načina ishrane navodi etičke principe, odnosno činjenicu da ne podržavaju ubijanje životinja zbog hrane. Zbog toga se kao jedan od najpoznatijih slogana vegetarijanske ishrane izdvaja “meso je ubistvo”.

Postoje i oni koji se hrane na ovaj način jer smatraju da je to zdravije i da na taj način čuvaju svoje telo i um. Neki su podstaknuti primerima iz svog okruženja dok drugi samostalno istražuju ovakav vid ishrane i shvataju da je to način života, razmišljanja i ophođenja prema sebi i drugim živim bićima.

Svoja iskustva prenela nam je naša čitateljka Jelena koja je vegetarijanac dugi niz godina. Ona navodi zašto se odlučila na ovaj korak i kakav je uticaj vegetarijanstvo imalo na njen život.

Krenula sam da se hranim na vegetarijanski način pod uticajem makrobiotike, koja je mojoj majci pomogla da se izleči od raka. Kroz njeno izlečenje sam uvidela koliko ishrana može da utiče na naše zdravlje. Na sebi sam primetila da sam vrlo retko bolesna otkad se hranim vegetarijanski i da mi je lakše da održim željenu težinu – navodi Jelena za Dnevno.rs.

Kako je imala priliku da uporedi kako je hraniti se vegetarijanski u našoj zemlji i u inostranstvu, prenela nam je kako to izgleda “iz prve ruke”.

U inostranstvu (na primer Belgiji, Nemačkoj i Austriji) je lakše hraniti se na ‘alternativan’ način, jer radnje zdrave hrane nude veliki izbor bioloških, vegetarijanskih, veganskih i makrobiotičkih proizvoda. U Srbiji je izbor još relativno mali – objašnjava Jelena.

Ukoliko i vi razmišljate da promenite svoj način ishrane, možda vam pomogne iskustvo našeg čitaoca Ivana koji je postao vegan pre pet meseci i od tada ne unosi nikakve proizvode životinjskog porekla.

Prešao sam na vegansku ishranu pre svega zbog problema sa varenjem, bio sam veoma često posle jela trom, naduven i bez energije nekoliko sati, posebno pri konzumaciji velike količine mlečnih proizvoda. Želeo sam da na svojoj koži isprobam efekte ishrane isključivo biljnog porekla, i posle pet meseci, jako sam zadovoljan – priča Ivan iz Beograda za Dnevno.rs.

Kada je u pitanju uticaj na celokupno zdravstveno stanje, promene su vidne, posebno one pozitivne, a svi manji nedostaci će se vremenom izregulisati.

Spavam manje, nemam upale mišića posle treninga, a izdržljivost pri fizičkim naporima (na primer trčanje 10 km) mi se znatno povećala. Nažalost, kod vežbi snage, kao što su zgibovi ili dizanje tegova, primetio sam pad, verovatno spojen sa izbacivanjem mesa iz ishrane. Glavni plus veganske ishrane za mene je povećan imunitet. Za ovih pet meseci nisam bio bolestan, čak ni tokom epidemija gripa u novembru i januaru – poručuje ovaj dvadesetosmogodišnji mladić.

Zapitajte se i sami da li vam trenutni način ishrane odgovara, da li se dobro osećate i da li vam organizam funkcioniše kako treba. Ukoliko to nije slučaj, vredi razmisliti o nekim izmenama u načinu ishrane, ali dobro se informišite, konsulujte stručnjaka, a možda vam pomognu i iskustva naših čitalaca.



loading...