VELIKI PROBLEM KOD DECE: Za disleksiju krivi računari, kompjuterske igrice i genetika

’Prema nekim istraživanjima disleksija je nasledna u 85 odsto slučajeva, a takođe se kao uzroci navode nepovoljni uticaji na centralni nervni sistem tokom porođaja’, kaže za Dnevno.rs Vesna Dragutinović, defektolog-logoped u Osnovnoj školi ’Miloje Vasić’.

Disklesija podrazumeva teškoće u precesu učenja, čitanja i razumevanja pročitanog kod dece, dok su teškoće u toj oblasti njihovi vršnjaci iste inteligencije već savladali.

To nije bolest jer se razlikuju oblici i nivoi disleksije, a pravovremeno otkrivanje, podrška okoline i prikladna terapija mogu da je ublaže.

Da bi se neko dete ili osoba okarakterisali kao disleksični, njihova inteligencija mora biti 90 ili iznad 90, a sposobnost čitanja najmanje 18 meseci ispod stvarnog starosnog uzrasta, ako su uslovi života i rada u kući i školi zadovoljili određene minimalne zahteve – objašnjava logoped.

Disleksija se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica i često je prate usporeno učenje govora i nedograđena vremensko-prostorna organizacija deteta.

Razvojna disleksija, kaže logoped, ređe se javlja kod dece koja se služe fonetskim pismom nego kod onih u čijem pismu postoji vise znakova za jedan glas.

 Kako prepoznati disleksiju kod deteta?

“Ako primetimo da dete, pored ispunjenih, već navedenih uslova (normalan ili natprosečan IQ, adekvatna motivacija, rad, obuka) ima naglašene teškoće u procesu učenja i čitanja koji se manifestuju zamenom slova koja se slično pišu, dodavanjem ili oduzimanjem slogova, ubacivanjem reči kojih nema u tekstu, sricanjem, nerazlikovanjem glasova sličnih po zvučnosti i lošeg prepoznavanja slova koja se slično pišu, mozemo opravdanao da posumnjamo da je u pitanju disleksija. Narocito ako su prisutni i karakteristični vidovi ponašanja kao što su impulsivnost, napetost, brzo umaranje, sporost u izvršavanju zadataka, često povučenost, a nekad i naglašena agresivnost.”

Disleksija predstavlja kompleksan problem koji je mnogo više od teškoća u procesu učenja.

Prema nekim istraživanjima, disleksija je nasledna u 85 odsto slučajeva, a takođe se kao uzroci navode nepovoljni uticaji na centralni nervni sistem tokom porođaja. Previše vremena ispred računara u svakom slučaju nije dobro, a naročito za decu u razvojnom periodu. Međutim, današnje moderno vreme uslovljava tu pojavu i činjenica je da posledice života u svetu računara, kompjuterskih igrica i televizije najviše osećaju deca, naročito ona koja imaju genetske ili neke druge predispozicije za dati problem – navodi Dragutinovićeva samo neke od uzroka pojave disleksije.

Disleksičari među poznatima

Albert Ajnštajn
Tomas Alva Edison
Leonardo da Vinči
Pablo Pikaso
Volt Dizni
Agata Kristi
Džon Lenon
Bil Gejts
Ričard Brenskon

 Ranije smo manje znali o ovom poremećaju, a svako dečije odstupanje od knjige, čitanja i učenja roditelji bi karakterisali kao lenjost.

– Srećom, roditelji i prosvetni radnici u današnje vreme više su upoznati sa problemom disleksije i specifičnostima koje je karakterišu, pa se tom problemu drugačije prilazi – ističe logoped.

Ukoliko se roditelji prvi susretnu sa ovim teškoćama kod svog deteta, najbolje je da odmah obaveste stručnjake.

Zbog navedene povećane zastupljenosti ovog problema poslednjih godina, neophodno je da svaka škola ima logopeda sa punim radnim vremenom, koji će u saradnji sa kolegama i roditeljima rešavati ovaj i slične probleme, koje nažalost sve cešće susreće u praksi – savetuje Dragutinovićeva.

 

Deca uče po posebnim pogramima?

”Osobe sa disleksijom, prilikom čitanja stvaraju mentalne slike tako što dodaju značenje ili sliku značenja svake nove reči kada ona naiđe. Postoji veći broj metoda ponašanja, obrazaca i takozvanih mentalnih trikova koje dete ili osoba sa disleksijom može koristiti kao prisilna rešenja, ali je najbitnije da se kod njih ublaže simptomi dezorijentacije u simbolima teksta, podstakne razumevanje odnosa reči u rečenici i celine pročitanog, učvršćivanje veze slovo-glas i vizuelno-motoričke vežbe kojima se pamti izgled simbola, njihovog položaja u prostoru ili redosleda u reči.”

Školski logoped zaključuje za naš portal da “ukoliko se ovaj poremećaj na vreme otkrije i ne zanemari, postoje velike šanse da se detetu omogući normalan napredak u obrazovanju.”