“Jedna jabuka na dan, lekar iz kuće van”, glasi narodna izreka u koji mnogi veruju. Međutim, ona ne važi uvek.

 

Voće i povrće nam može doći glave, a jedan od najboljih dokaza je epidemija ešerihije koli koja je pre nekoliko godina u Nemačkoj i nekoliko drugih zemalja ubila više desetina ljudi i neopravdano uništila veliki broj proizvođača krastavaca, paradajza i zelene salate na koje je pala sumnja.

Uzrok je na kraju pronađen u svežim klicama soje koje su se zalivale prljavom vodom pa nije čudo što se sve više današnjih analiza, a i statistika RASFF-a (Sistem brzog uzbunjivanja o hrani u EU) “klade” na voće i povrće po pitanju zdravstvene neispravnosti.

Oni prema RASFF-u zauzimaju prvo mesto na lestvici opasnih namirnica, a slede riba, orašasti plodovi i semenke. Da u tome ima istine, pokazalo je i 10-godišnje istraživanje bolesti i hospitalizacija izazvanih različitim vrstama hrane koje je sproveo američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.

“Zdrave” namirnice, uključujući voće i povrće, bile su, tvrde, odgovorne u 46% slučajeva bolesti, a crveno i živinsko meso u 22%. Čak i ako je “organsko” i “domaće” lisnato povrće je potencijalno najopasnije, jer ga uglavnom jedemo sirovo i nedovoljno dobro oprano.

Sve voće i povrće koje jedemo obavezno moramo oprati, čime se sprečava najmanje 98% potencijalnih problema. Ne treba verovati čak ni prijateljima i rodbini kad vam kažu da je to što su vam doneli iz svoje bašte organsko, neprskano… i da se odmah može jesti s tla ili s drveta.

Možda su po tlu hodale životinje i insekti i ostavljali izmet. Može biti opasno i prirodno đubrivo ako nije zrelo pre posipanja, jer je onda uglavnom prepuno patogenih mikroorganizama.

Kod mesa je pak najbitnija dobra termička obrada. Od zdrave, sveže zaklane životinje meso je sterilno i obično se naknadno zagadi nepravilnim rukovanjem ljudi, prljavim priborom i površinama, “truleks” krpama kojima neki brišu meso…

Najopasnije je meso isečeno na manje komade, mleveno, pakovano mlado meso poput piletine puno vode u kojoj se lako množe bakterije… No za razliku od voća i povrća, kod mesa je često lakše uočiti promene, kvarenje i neprijatan miris, a ako su i izostali mirisi i već se razvile bakterije, dobrom termičkom obradom opasnost će se svesti na minimum.

Velika grupa enterobakterija fekalnog porekla, salmonela i E.coli koje su vrlo često patogene, mogu doći i iz creva životinja. U svinjetini se u mišićima može nalaziti opasan parazit trihinele, zbog kog svaka svinja pre puštanja u promet mora na uzorkovanje.