Medicinska i farmacutska industrija godinama su sistematski odbacivale svaki lek protiv raka, obeležavajući lekare koji ih koriste kao šarlatane. Na lečenje raka samo u Americi ljudi daju oko 50 milijardi dolara, a samo jedan od tri pacijenata ima šansu da preživi pet godina od dijagnoze.
Oko 20.000 ljudi umre od raka svakog dana, odnosno više od 8 miliona ljudi godišnje! Jedine priznate metode lečenja su zračenje, hemoterapija i operacija, a obe su, osim operacije, toksične i kancerogene. Nijedan mediinski aparat nikad nije zvanično priznat kao efikasan lek protiv raka.
Početkom prošlog veka od raka je oboljevala svaka dvadeseta osoba. Skoro 40 godina kasnije učestalost se povećala, pa je oboljevala jedna od 16 osoba. Već sedamdesetih svaka deseta osoba bolovala je od raka, a danas je to svaka treća osoba, navodi se u filmu “Cancer – The forbiden cures” (Rak i zabranjeni lekovi).
Svake godine samo u Americi rak je dijagnostikovan kod milion osoba. Njihovo lečenje zahteva toliku količinu lekova da je čitava industrija koja se bavi lečenjem raka zavisna od svojih pacijenata u istoj meri u kojoj su pacijenti zavisni od njih i lekova koje proizvode.
Ljudi oboleli od raka u proseku troše oko 50.000 dolara kako bi pokušali da se izleče, odnosno oko 50 milijardi dolara se potroši na lekove samo u Americi.
Međutim, modernoj onkologiji rak je i dalje misterija. Iako je nauka napredovala u svakom smislu, u poslednjih sto godina rak je odneo pobedu u duelu sa medicinskom i farmaceutskom industrijom. Objašnjenje razvoja ćelija raka nije se znatno menjalo u poslednjih 60 godina.
U međuvremenu, statistika se samo pogoršava. Jedan od tri pacijenta ima šansu da živi pet godina nakon dijagnostikovanja raka koristeći standardne metode lečenja: operaciju, zračenje i hemoterapiju. Dve od tri metoda lečenja su kancerogene.
Jedino je operacija bezbedna metoda lečenja, ali je korisna samo ukoliko je tumor lokalizovan, što je činjenično stanje u manjini slučajeva. Radijacija, koja se najčešće koristi kao metoda lečenja, zapravo može da izazove rak, pa je kao takva i dalje kontroverzna metoda lečenja čak i među lekarima.
Danas se ove tri metode lečenja koriste kombinovano. Lekovi za hemoterapiju su toliko toksični, da osoblje koje rukuje sa njima mora da poštuje veoma stroge mere opreza. Osim toga, žene koje su koristile uobičajene metode pri lečenju raka dojke istakle su da imaju promene u pamćenju i poteškoće da se sete “običnih” stvari. Nuspojave su počela da prijavljuju i deca, koja nakon susreta sa lekovima za hemoterapiju kažu da im je teško da se koncentrišu.
Ipak, tokom godina lekari su sistematski odbacivali druge metode lečenja nazivajući ih šarlatanstvom.
– Sve što dolazi iz prirode ne može biti patentirano. Farmaceutski giganti se time, upravo zbog toga neće baviti. Ništa iz prirode, bez obzira koliko se dokaže da je efikasno, nikada neće biti patentirano jer ne može da se testira. To će ostati nedokazani lekovi protiv raka – kaže dr Edvard Grifin, autor knjige “Svet bez raka”.
On je nedavno istakao i da je uzrok tumora avitaminoza, do koje dolazi usled nedostatka ključne hranljive materije u ishrani. Ta esencijalna materija je identifikovana kao vitamin B17, koji se u svom prečišćenom obliku, poznatom kao laetril, koristi za lečenje karcinoma.
Istoriji je poznata Rene Kejs, koja je početkom XX veka lečila ljude od raka biljnom mešavinom nazvanom “Esijak” koji je davala pacijentima u svojoj klinici. Međutim, lekari su odbacili njen lek, govoreći da su ljudi koji su navodno izlečeni “Esijakom”, imali pogrešnu dijagnozu i zapravo nisu imali rak. Nakon što je posle brojnih pritisaka dobila nervni slom, Rene je zatvorila kliniku u kojoj je pacijentima davala lek.
Nakon što se oporavila, nastavila je sama da spravlja lek u svom podrumu, ali su vlasti nastavili sa pritiscima, pa je nekoliko puta bila hapšena zbog brojnih razloga. Njen lek nikada nije uvažen kao delotvoran protiv raka, uprkos velikom broju ljudi koji su svedočili o njegovom pozitivnom dejstvu i izlečenju.
Ne samo njen, već je i lek koji je spravljao Heri Hoksi na bazi biljne mešavine, odbačen kao uspešan lek protiv raka. Takođe, među osuđenim metodama lečenja je i ona koju je propragirao Maksimilijan Gerson. On je bio među prvim lekarima koji je govorio da je zdrava ishrana bitna kako bi telo uspostavilo ravnotežu i izborilo se sa bolestima koje ga napadaju. I on je bio obeležen kao šarlatan.
Nedavno je i italijanski doktor Tulij Simonćini koji je tvrdio da rak leči sodom bikarbonom, završio u zatvoru. Simonćini, lekar i stručnjak u oblasti onkologije, dijabetesa i poremećaja metabolizma – tvrdi da je karcinom upravo infekcija kandidom i da se može izlečiti sodom bikarbonom.
Mnogim biljkama negirano je njihovo pozitivno dejstvo zbog “nedostataka dokaza”. Na isti način, medicinski i farmaceutski stručnjaci odbacivali su svako drugo objašnjenje i metodu lečenja raka. Uprkos mnogim dokazima da je rak izlečiv, promene u njegovom lečenju se i dalje ne mogu videti.
