Rak
Elaginska kiselina je prisutna u crvenom voću i bobicama, uključujući maline, jagode, kupine i brusnice. Istraživanja su pokazala da konzumacija jagoda može da spreči nastanak raka dojke, jednjaka, kože, debelog creva, prostate i pankreasa. Tačnije, elaginska kiselina sprečava širenje ćelija raka i može se vezati na ćelije koje stvaraju rak i tako spreče njihovo negativno delovanje.

Alchajmerova bolest
Jagode su četvrte po redu voće, kad je reč o nivou antioksidansa. Antioksidansi štite telo od slobodnih radikala koji su povezani sa preranim starenjem i raznim bolestima, uključujući Alchajmerovu. Antioksidasi imaju pozitivan učinak na neurodegenerativne bolesti jer sprečavaju prerano starenje moždanih ćelija.

Kardiovaskularni sistem
Jagode poboljšavaju zdravlje krvnih sudova, pozitivno utiču na trombocite i lipoproteine, što može da smanji rizik od nastanka koronarnih srčanih bolesti.

Imunitet
Odličan su izvor vitamina C koji poboljšava zdravlje arterija i nadbubrežnih žlezda, kojima je vitamin C neophodan za pravilan rad. Možda će vas iznenaditi činjenica da samo osam jagoda sadrži više C vitamina od narandže. Jedna šoljica jagoda sadrži 51.2mg vitamina C, što je pola preporučene dnevne doze.

Oči
Antioksidativna svojstva jagoda smanjuju rizik od nastanka katarakte, koja može da izazove slepilo. Očima je potreban vitamin C kako bi se zaštitile od UV zračenja. Vitamin C takođe igra važnu ulogu u jačanju rožnjače i mrežnjače. Iako su neka istraživanja pokazala da visoke doze vitamina C mogu da povećaju rizik od nastanka katarakte, naučnici tvrde da se to odnosi na vitamin C dobijen iz suplemenata, a ne na vitamin C dobijen iz voća i povrća.

Bore
Vitamin C je potreban telu kako bi proizvodio kolagen, koji poboljšava elastičnost i otpornost kože. S obzirom da se proizvodnja kolagena starenjem smanjuje, konzumiranje hrane koja je bogata vitaminom C je nužna kako bi koža ostala mladolika i zdrava. Osim vitamina C, elaginska kiselina je takođe odlična kod sprečavanja prevremenog nastanka bora. Drugim rečima, jagode sadrže dva snažna borca protiv prevremenih znakova starenja.

Holesterol
Prema istraživanjima, bolesti srca su najčešći uzročnik smrti. Srećom, jagode sadrže elaginsku kiselinu i flavonoide koji pozitivno utiču na zdravlje celokupnog kardiovaskularnog sistema. Smanjuju nivo lošeg (LDL) holesterola u krvi, koji dovodi do začepljenja arterija. Takođe, imaju protivupalna svojstva, čime značajno poboljšavaju zdravlje srca.

Krvni pritisak
U jednoj porciji jagoda se nalazi 134mg kalijuma koji reguliše krvni pritisak i deluje kao zaštita od negativnog učinka natrijuma. Jagode pripadaju gupi najzdravije hrane za srce.

Probavni sistem
Vlakna su neophodna za zdravlje probavnog sistema, a jagode u jednoj porciji sadrže 2g vlakana. Ukoliko u telo ne unosite dovoljno vlakana, može doći do zatvora i upale creva, što zahvata gotovo 50% osoba starijih od 60 godina. Vlakna su odlična za sprečavanje nastanka dijabetesa tipa 2 jer usporavaju apsorpciju glukoze u krv.

Mršavljenje
Gubitak kilograma je jedan od najboljih načina da sprečite nastanak dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti. Jagode su niskokalorične, sadrže svega 28 kalorija u jednoj porciji, ne sadrže masti i imaju nizak nivo natrijuma i šećera. Jagode sadrže prirodne šećere, ali ih ima malo, 4g po porciji a ukupna količina ugljenih hidrata je jednaka polovini kriške hleba. Pojedite 1.5 šoljicu jagoda i unećete znatno manje kalorija nego grickalicama.

Prenatalno zdravlje
Folna kiselina se preporučuje svim ženama koje žele da zatrudne, kao i onima koje već jesu trudne. Jagode u jednoj porciji sadrže 21mcg folne kiseline, koja je važna za razvoj deteta i prevenciju od nastanka raznih poremećaja.