Organizam reaguje kijanjem kad je nosna sluznica iziritirana bakterijama, prljavštinom, prašinom, polenom, dimom i slično, piše prvozdravlje.com.
Kijanje pomaže da se nos očisti od različitih stvari koje dospu u njega i predstavlja veoma snažnu refleksnu aktivnost pri kojoj se kapljice iz nosa mogu istisnuti brzinom od 100-150 kilometara na sat.
Pritom, samo jednim kijanjem može se izbaciti i do 100.000 bacila.
Vrlo je važno znati da, koliko god ponekad imate potrebu zaustaviti kijanje, nikako to nemojte činiti jer može biti opasno po zdravlje i izazvati komplikacije. Snaga kijanja je u pritisku koji se stvara u respiratornom sistemu (sinusima, nosnoj i usnoj šupljini, grlu i plućima).
Namerno zadržavanje kihanja povećaće pritisak unutar respiratornog sistema na nivo koji je 5 do 24 puta veći od onog kod samog kihanja, a to može izazvati sledeće povrede:
− puknuće bubne opne jer se visoki pritisak u respiratornom sistemu rasprostire i do srednjeg uha (preko anatomskog kanala koji vodi od grla do uha)
− infekciju srednjeg uha jer kijanje pomaže u čišćenju od bakterija, a zadržavanje kijanja bi te bakterije moglo preneti do srednjeg uha i izazvati infekciju koja je vrlo bolna
− oštećenje krvnih žila u nosu, očima – moguće je – mada retko
− povreda dijafragme – stručnjaci beleže slučajeve u kojima se vazduh pod pritiskom nakuplja u predelu dijafragme, pritiščući na pluća i ugrožavajući njhovu funkciju dovodeći do životne opasnosti koja zahteva hitnu hospitalizaciju
− puknuće aneurizme – puknuće proširenog krvnog suda u mozgu može dovesti do unutrašnjeg krvarenja koje može biti opasno po život
− oštećenje grla koje izaziva osećaj pucanja u vratu i oticanje, što je ozbiljna povreda koja zahteva hitnu pomoć lekara
− slomljena ili napuknuta rebra
