Bez obzira što veliki broj ljudi koji krenu sa praktikovanjem joge imaju za cilj da čine dobro za druge, to nije put na koji se lako stupa, to predstavlja put na koji se dolazi postepeno. Nije dovoljno da osoba koja praktikuje jogu ume da uradi savršen stoj na glavi, rukama, da zna da praktikuje određene pranajame (tehnike disanja), da bi se smatrala jogijem.
Upravo zbog toga postoji jasna distinkcija između osoba koje su jogi, bogi ili rogi. Shodno tome, postoji dosta jogina koji su inspirisani da postanu u jednom trenutku svog života jogi, međutim trenutno su bogi ili rogi.
Guru Svami Satjananda izneo je fino zapažanje što se ove podele tiče. Bez obzira da li je osoba jogi, bogi ili rogi bitno je imati na umu da se ove tri podele međusobno ne isključuju. Ako se smatra za jednu osobu da je na primer bogi, to ne znači da ona po automatizmu isključuje druge dve, to pogotovo važi za moderno društvo. Većina ljudi koji praktikuju jogu vrlo lako mogu da se poistovete sa svakom od prethodno navedenih podela.
Da bi čovek cenio svoj spiritualni put neophodno je da iskusi život u njegovoj potpunosti. Zbog ove činjenice Satjananda smatra da osobe koje su trenutno rogiji imaju ogroman potencijal da postanu jogiji koji mogu da inspirišu milione. Klasična mantra za rogija jeste: “Ja sam najbitniji”.
Rogiji su osobe koje umeju da budu vrlo raskalašne, neiskrene, egocentrične. Rogiji češće obolevaju od teških bolesti, mnogo pate iznutra. Iako mogu da praktikuju jogu njihov životni vek je kratak. S druge strane, bogi su osobe koje udovoljavaju svojim čulima. Uživaju u seksu, eksperimentišu sa drogama, uživaju u hrani. Bogiji traže zadovoljstvo u spoljašnjem svetu, i još nisu toliko okrenuti ka sebi. Nisu spremni da krenu u potragu za unutrašnjim mirom. Njihova mantra jeste: “Još, daj mi još!”
Vrlo lako može da se desi da bogiji postanu rogiji. Za njih isto važi da kratko žive.
Biti rogi ili bogi nije pogrešno nimalo, kada se posmatra iz ugla spiritualnog razvoja. Moglo bi se reći da su ova stanja svesti u kojima se osobe nalaze tokom svojih života vrlo praktična i neophodna. Imati želje i uživati u zadovoljstvima ovog sveta je prirodna stvar, međutim realnost želja je beskonačna i u konačnom zbiru nezadovoljavajuća. Upravo zbog toga u jednom trenutku osoba koja je bila rogi postaće bogi, odnosno jogi.
Bogi postaje jogi u onom trenutku kada više nije emotivno vezan za posao koji radi, niti za rezultat. To je trenutak kada više ne očekuje ništa zauzvrat, postoji samo posvećenost i ništa više. Takođe, treba isto tako imati u vidu da ako je sama duša izabrala da čitav svoj trenutni život provede u zadovoljenju svojih želja koji ovaj svet pruža treba poštovati to. Ponekad rogi ostaje rogi, bogi ostaje bogi.
Jogiji su osobe koje se nalaze u potrazi sa istinom. To su osobe koje su spoznale da se istinska sreća i mir nalaze unutar njih. Jogiji su osobe koje su svesne međusobne povezanosti svih nas. Po vedskim učenjima jogiji su osoba koje su oslobođene sopstvenog ega. Jogiji su osobe koje ne potiskuju svoje seksualne nagone, ali isto tako to su osobe koje su spoznale blaženstvo u joga sadani (meditaciji). Shodno tome, jogiji ne traže ultimativno zadovoljenje putem seksa. Njihova mantra jeste: “Svi smo jedno”.
Jogiji imaju kontrolu nad umom i telom. Jogiji žive dugo.
Vrlo retko jogiji mogu da postanu gnani. Gnani se nalaze u Nirvani. Oni su mudri, prosvetljeni, i tolerantni. Gnani takođe žive dugo.
Ako želte da steknete približan uvid u međusobnu povezanost svih nas preporučujem vam sa zadovoljstvom da odgledate dokumentarne filmove ,,Baraka“ i „Samsara“ reditelja Rona Frika. Ako budete mogli da nađete i njegov prvi dokumentarac „Chronos“ obavezno odgledajte i njega.
Namaste.
Autor: Uroš Martinović
