Šta je zapravo katarakta? Da li ona pogađa dublje strukture oka ili je na površinskom delu?
„Katarakta je zamućenje našeg prirodnog sočiva, ali ne znači da je to i odmah pacijent koga bismo morali da operišemo. Zamućenje sočiva koje se nalazi unutar oka, nije životno ugrožavajuće, već je nešto što možemo izuzetno brzo, efikasno i u potpunosti da odstranimo kako bismo poboljšali i napravili idealnu formaciju vida za pacijenta“, rekla je dr Kalezić.
Ko je u riziku da dobije kataraktu
Rizici za nastanak katarakte su godine, ali i bolesti. Ukoliko pacijenti imaju neke sistemske bolesti gde koriste veće doze na dugi vremenski period kortikosteroide, na taj način izaziva se jedan od faktora rizika za nastanak katarakte. To su autoimune bolesti, kod reumatoidnog artritisa, sistemskog lupusa. Isto tako, kod pacijenta koji imaju dijabetes može nastati kasnija katarakta.
Dr Tanja Kalezić govorila je i o kapima koje se koriste kod alergija: „Dokazano je da će kumulativna doza od 700 kortikosteroidnih kapi napraviti kataraktu.”
Najčešći simptomi katarakte
„Početni simptomi bi bili da čovek vidi nejasnije. Na daljinu će to pre primetiti, a mi samom operacijom katarakte regulišemo vid na daljinu. Pad vida je ono što pacijente dovodi kod oftalmologa. Pacijenti odlažu, misle proći će, dok se vid ne smanji neće doći kod lekara“, istakla je doktorka.
Čudno prelamanje svetlosti i razlivanje boja upućuje na kataraktu.
„To je kao razlivanje boja, kod nekog izvora svetla nam se to pričinjava, to postoji kod pacijenata koji imaju glaukom (očni pritisak).“- ističe dr Tanja Kalezić.
Dr Kalezić je govorila i otome da li postoje lekovi ili suplementi koji mogu da poprave stanje katarakte.
„Još uvek nije ništa smišljeno što bi moglo da zaustavi, a kamoli da izleči kataraktu. Zaustavljanje katarakte u smislu kapi ili suplemenata ne postoji”, objašnjava oftalmolog.
Pacijent se prati do momenta dok nije za operaciju.
„Koliko će se brzo i efektivno katarakta razvijati ne možemo da predvidimo, zato se pacijenti prate. Ukoliko se ne odlučite u prvom trenutku za operaciju, kontrola će biti na šest meseci ili godinu dana”, kaže dr Kalezić.
Da li suplementi kao što su beta-karoten i astaksantin mogu pomoći kod katarakte?
„Oni služe za žutu mrlju i dovode do zaustavljanja procesa degenerativnog propadanja žute mrlje”, razjasnila je doktorka.
Kako se leči katarakta
„Isključivo operativno. Naši pacijenti kažu da bi to laserski da operišu, to nije laser to je ultrazvuk. Pacijent je budan dok traje operacija, osim u izuzetno retkim slučajevima kao što je klaustofobija, mentalne retardacije ili neki drugi uzrok. Kod svih ostalih je to u vidu topikalne anestezije u vidu kapi”, rekla je doktorka.
„Pre operacije mora da bude priprema od tri dana ukapavanja antibiotika i uz to dajemo određene nesteroidne antireumatike koji pripremaju i žutu mrlju za operaciju”, ističe oftalmolog.
Može li da se dogodi da oko pacijenta odbaci novo sočivo?
„To je jedna vrsta komplikacije koja postoji i dešava se odmah nakon operacije, hoće i da boli i da bude crveno oko. Zahteva praćenje uz medikamentnu i kortikosteroidnu terapiju gde se sanira proces.”, kaže doktorka Kalezić i dodaje da, u slučajevima kada terapija ne pomaže, umetnuto sočivo mora biti otklonjeno kako ne bi došlo do neke dublje infekcije.
Kalezić: Pacijent je obezbeđen do kraja života sa tim sočivom, kvalitet neće propasti
Na pitanje o tome kako izgleda oporavak nakon operacije katarakte, oftalmolog kaže: „Pacijent se normalno ponaša, tog istog dana odlazi kući. Vidna oštrina se poboljšava kako dani idu, a terapija traje mesec dana (ukapavanje kapi). Pacijent se nakon operacije ponaša normalno, samo treba da vodi računa o svojoj terapiji koja je intenzivna (ukapavanje kapi na dva do tri sata). Ne treba da diže nešto teško u prvih sedam dana,, može doći do dislokacije sočiva (pomeranja sočiva)“.
Da li se katarakta može javiti ponovo nakon operacije
„To nije katarakta kao kod prve operacije, nego je zamućenost mesta na koje se naslanja veštačko sočivo i to se zove sekundarna katarakta. To se rešava laserski gde se otvara jedna mala rupica i pacijent posle toga vidi maksimalno koliko je video i pre.”, rekla je za RTS ordinaciju oftalmolog doc. dr Tanja Kalezić.
