Smatra se da bi jedna od prvih analiza tada trebalo bude upravo spermogram, a uz nju i spermocitogram i spermokultura.

Spermogram daje informacije o parametrima kao što su: broj i pokretljivost spermatozoida, vreme likvefakcije, pH, volumen i i boja ejakulata, viskoznost.Spermocitogram pruža informacije o morfologiji (građi, odnosno izgledu) spermatozoida, prisustvu drugih ćelija kao što su leukociti, nezreli spermatozoidi, bakterije i sl.

Uz spermogram, rutinski se uglavnom i najčešće radi i spermokultura, mada se ova analiza može raditi i odvojeno. Spermokultura kao analiza daje rezultate o potencijalnoj bakterijskoj infekciji, koje se ponekad ne može ustanoviti samo urinokulturom ili brisom uretre.

Porast muškog infertiliteta

Kako se smatra je kod 40-50% parova koji se leče od neplodnosti, uzrok zapravo poremećaj spermograma, važno je da se ove analize urade na samom početku ispitivanja infertiliteta.

Porast muškog infertiliteta poslednjih nekoliko decenija, nije zabeležen samo u našoj zemlji, već i u većem delu sveta i to naročito u razvijenijim zemljama. Kao razlozi se najčešće navode: promena u stilu života, izmenjena ishrana koja se dominantno bazira na industrijskoj i preređenoj hrani, stres i opterećenost, zahtevi modernog života, zagađenost gradova, ali i sela…

Rezultati analiza

Ukoliko je uzrok neplodnosti fiziološke prirode on najčešće biva otkriven, ali se vrlo često dešava da on ostaje nepoznat.

Na osnovu kriterijuma koje testovi ispituju, nekoliko je poremećaja koji mogu biti dijagnostikovani:

  • Oligozoospermija – smanjena koncentraciju spermatozoida
  • Astenozoospermija – smanjena pokretljivost spermatozoida
  • Teratozoospermija – smanjen procenat normalnih formi spematozoida –
  • Hipospermia – kada je ukupna količina ejakulata manja od 1,5 ml
  • Hiperspermia – kada je ukupna količina ejakulata veća od 5,5ml
  • Necrozoospermia – kada su spermatozoidi u ejakulatu nepokretni “mrtvi”
  • Piospermia – ukoliko se nađe veliki broj leukocita u ejakulatu
  • Azoospermia – odsustvo spermatozoida u ejakulatu

Kako se uzima uzorak za analizu

Kako bi se dobili što pouzdaniji rezultati, pacijent se mora pripremiti za ovu analizu. Prvo što se savetuje je apstinencija u trajanju od 2-7 dana. Apstinencija ne sme biti kraća od 48h zbog toga što u tom slučaju ovaj faktor može značajno uticati na ukupan broj spermatozoida. Apstinencija duža od 7 dana utiče na smanjenje broja progresivno pokretnih spermatozoida.

Uzorak se može doneti od kuće, ali se smatra da je bolje ako se on prikupi u laboratoriji ili klinici u kojoj će se analizirati. Ako se donosi od kuće, uzorak ne bi trebalo da bude stariji od 60 minuta.

Važno je da se prilikom dopremanja uzorak održava na toploti od 20 – 35 stepeni Celzijusovih. Uzorak bi trebalo doneti u posebnoj posudi. Ona može plastična ili staklena, ali ne sme sadržati materijale koji mogu biti toksični za spermatozoide.